Digitalni jaz: Fenomen koji preti
Digitalni jaz je fenomen koji pokazuje da su se u digitalnom dobu pojavile nove manifestacije podele na bogate i siromašne. Digitalni jaz je stanje u kome pojedina društva nemaju dovoljan pristup primenama informaciono‑komunikacionih tehnologija (IKT) i, posebno, Internetu i time su onemogućena da koriste tekovine informacionog društva.
Mogućnosti pristupa zavise od postojanja infrastrukture i ekonomske snage, a mogućnosti korišćenja od obrazovanja i interesa pojedinaca. Male mogućnosti pristupa i korišćenja vode u digitalni jaz. Primene digitalnih tehnologija brzo se šire, ali oni koji zaostaju mogu da upadnu u digitalni jaz. Analizom digitalnog jaza bave se pojedine države i međunarodne organizacije, u nastojanju da sagledaju svoje stanje i preduzmu potrebne mere. Svetska banka je 2015. godine upozorila Srbiju na opasnost da naša zemlja upadne u digitalni jaz.
Da li se jaz smanjuje ili povećava?
Postoji mišljenje da će se daljim širenjem primena Interneta digitalni jaz smanjivati. Naime, broj korisnika Interneta stalno se povećava i 2018. godine on iznosi 48 odsto svetske populacije. To ipak znači da 52 odsto ljudi i dalje ne koristi Internet, a uočljiv je trend da u najnerazvijenijim zemljama veliki broj ljudi i poslova ostaje van primena Interneta i IKT. Bogate i razvijene zemlje su, zahvaljujući IKT‑u, sve uspešnije, a siromašne zemlje imaju sve više teškoća i preti im opasnost od padanja u digitalni jaz.
U Srbiji se beleži napredak u informatizaciji, ali je uočljivo i zaostajanje za razvijenim zemljama.
• IT tržište stagnira od 2008. godine, da bi tek 2017. godine ostvarilo skroman rast od 5 odsto, na sadašnjih 467 miliona evra;
• Ulaganja u IKT su oko 80 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji oko 800 evra;
• 28 odsto domaćinstava i dalje nema računar niti koristi Internet, dok u Evropskoj uniji samo 10 odsto domaćinstava nema računar;
• Samo 12 odsto kompanija u Srbiji koristi CRM ili ERP softver;
• U najvećem delu privrede digitalizacija je na početnom nivou;
• I dalje je nizak nivo informatičke pismenosti i kulture;
• Nedovoljno je razvijena telekomunikaciona infrastruktura, a posebno nivo primena širokopojasnog Interneta;
• Gotovo da i nema razvoja projekata „industrije 4.0“;
• Tržištu nedostaje oko 20.000 programera.
Sve ove indikatore treba pratiti i preduzimati potrebne mere kako bi se eliminisala opasnost da nas oni uvuku u digitalni jaz. Smatra se da je lakše sprečiti nego izvlačiti zemlju iz tog problema. Faktori koji dovedu do digitalnog jaza teško se popravljaju u takvom ambijentu.
Indeks digitalne ekonomije i društva (DESI)
U Evropskoj uniji i većini razvijenih zemalja koristi se indeks DESI (Digital Economy and Society Index) za merenje napretka u digitalizaciji privrede i društva. Indikatori na osnovu kojih se izračunava indeks DESI su: povezanost, ljudski kapital, upotreba Interneta, integracija digitalnih tehnologija i digitalne javne usluge.
Prosek indeksa DESI za Evropsku uniju iznosi 50,8. Indeks DESI za Srbiju izračunao je RATEL i on je za 2017. iznosio 35,6. U Srbiji su svi indikatori, izuzev ljudskog kapitala, ispod proseka Evropske unije i zemalja u okruženju. Potrebno je stalno praćenje indeksa DESI, jer ako on počne da pada ili zaostaje za zemljama članicama Evropske unije, onda nam preti digitalni jaz.
Za izbegavanje digitalnog jaza neophodno je:
• Ubrzati proces digitalizacije privrede i društva u celini;
• Podsticati rast investiranja
u IKT;
• Usvojiti strategiju ili program za izbegavanje digitalnog jaza;
• Primenjivati podsticajne mere za razvoj primena IKT (poreske olakšice, subvencije, porast kvota za studiranje IT, fondovi za inovacije);
• Razvijati telekomunikacionu infrastrukturu;
• Obezbediti makrofinansijsku stabilnost i kompetentnu državnu administraciju;
• Unapređivati IT obrazovanje svih građana, a posebno zaposlenih u privredi i javnim službama,
• Podsticati naučno‑tehnološki razvoj, inovacije i patentiranja.
Predložene mere, ako se primene, mogu da doprinesu smanjivanju opasnosti od digitalnog jaza u koji siromašne zemlje lako upadaju, a iz koga teško izlaze. Zato iznete podatke i mišljenja treba shvatiti kao blagovremeno upozorenje na opasnosti na putu ka razvijenoj državi s konkurentnom privredom.
Autor: Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije