Dobrobit radnika mogla bi biti novi „konkurentski diferencijator“ za kompanije
S obzirom na sveobuhvatnu zdravstvenu, ekonomsku i geopolitičku krizu koju doživljavamo, lideri dobijaju majstorski kurs o tome šta znači ostati održiv u veoma teškim uslovima.
Silvia Hernandez iz Accenturea o tome zašto kompanije treba da razmišljaju na način koji je usredsređen na ljude
Oni moraju da nauče kako to da učine na odgovoran način koji štiti i podržava jednu od naših najvažnijih zainteresovanih strana: Naše ljude. To je ono što je Accenture-ov globalni automobilski lider za talente i organizaciju, Silvia Hernandez, rekla kada su je pitali o stvarima koje lideri treba da razmotre u budućnosti. „Ponekad se previše fokusiramo na to gde radimo, ali bi trebalo da se fokusiramo na stvaranje boljih rezultata iz našeg rada“, kaže ona.
Svoju sadašnju ulogu u firmi za profesionalne usluge započela je tek ranije ove godine, ali je videla mnogo promena koje su se desile u proteklih nekoliko godina – ne samo masovni prelazak na fleksibilan rad. Zanimljivo je da Hernandez veruje da se poslodavci možda bore da implementiraju fleksibilne radne prakse koje njihovo osoblje želi jer se previše fokusiraju na regulatornu stranu stvari. „Mislim da se ponekad čini kao da organizacije zaista naporno rade na postavljanju regulatornog okvira oko fleksibilnosti – što je po mom mišljenju kontraintuitivno. Ponekad se previše fokusiramo na to gde radimo, ali trebalo bi da se fokusiramo na stvaranje boljih rezultata iz našeg rada”.
Hernandez smatra da su ljudi, u celini, doživeli potpunu transformaciju u pogledu onoga što žele i očekuju od svog radnog veka. Da bi radna snaga bila spremna za budućnost, ona preporučuje da lideri uzmu u obzir tri stvari. Prva stvar je „ekstremno zaoštravanje tržišta rada, koje utiče na više industrija i zemalja“. Prema Hernandezovoj, ova promena je pojačana materijalnim pomakom u očekivanjima onih koji dolaze na tržište. Druga stvar koju treba uzeti u obzir je stalni fokus na dobrobit zaposlenih i mentalno zdravlje. „Tvrdim da način na koji organizacije pristupaju blagostanju postaje konkurentski diferencijator“, upozorila je Hernandez.
Pored promena u očekivanjima među ljudima koji ulaze u radnu snagu i povećane svesti o dobrobiti zaposlenih, treći faktor koji treba uzeti u obzir je tehnologija. U hibridnom svetu, ovo je ključno za omogućavanje „digitalnih iskustava bez trenja za kupce i zaposlene“. Hernandez je takođe rekla da je razmišljanje o tome kako se tehnologija koristi na radnom mestu ključno za razvoj veština. Srećom, razmatranja oko upotrebe tehnologije na radnom mestu u razvoju ne moraju biti komplikovana. To može biti jednostavno kao da se osigura da se zaposleni koji rade na daljinu ne osećaju izgoreli od „uvek uključene“ kulture komunikacije sa kolegama, prvenstveno putem tehnologije. „Lideri treba da vode svojim primerom kada je u pitanju ova kultura koja je uvek prisutna“, rekla je Hernandez.
„Jedan primer je uključivanje reda na kraju emailova, koji uklanja pritisak na primaoca da odmah odgovori: „Šaljem vam ovaj email u vreme koje meni odgovara, odgovorite samo u vreme koje vama odgovara.“ Osnovna stvar koju treba zapamtiti za kompanije koje se bave budućnošću rada je da „moramo da postanemo organizacije orijentisane na čoveka“. Sve u svemu, poslodavci treba da ponovo napišu svoje narative kompanije na osnovu osnova onoga što je najvažnije njihovim ljudima i što ima smisla za njihovo poslovanje.
Izvor: Siliconrepublic
