Dokle smo stigli sa digitalizacijom i šta dalje?

Uz priču o digitalizaciji televizije koja nas očekuje, uvek se kaže da korisnici kablovskih sistema nemaju potrebu ništa da preduzimaju – i posle 30. juna nesmetano će gledati svoje omiljene programe. To je tačno, a opet… možda će i korisnici „kabla“ poželeti da se dodatno digitalizuju!

Prema sadašnjim planovima koji se, po svemu sudeći, neće odlagati, poslednjeg dana februara u Beogradu i Vojvodini će biti isključen analogni terestrijalni signal (prostije rečeno, signal koji prima vaša stara krovna ili sobna antena) tako da će vlasnici tih antena na ekranu videti samo „sneg“. 31. marta, „elementarna nepogoda“ će zadesiti i korisnike u Južnoj Srbiji, dok će analogni terestrijalni signal u Centralnoj Srbiji biti isključen 30. aprila. Do tada svi koji su koristili „klasičnu“ televiziju moraju, hteli ili ne, da se „digitalizuju“.

Kablovska klasika… plus…

Iako je kablovska televizija stigla u Srbiju još devedesetih godina, mnogi se i danas sećaju srećnog trenutka kad su iz antenskog priključka svog televizora izvukli kabl koji vodi do krovne antene i utakli kabl koji im je stigao od njihovog operatora – treperava slika sa snegom i „senkama“ odjednom je postala spektakularna, a umesto svega nekoliko kanala koji se kako‑tako vide u ponudi se pojavilo desetak domaćih, pa i poneka strana televizija. Ako ste zadovoljni tom slikom i imate stari televizor, digitalizaciju možete i da „prespavate“ – SBB će kroz kabl koji stiže do vas i dalje emitovati isti signal. Za razliku od onih koji koriste antenu nećete morati da trošite novac na set‑top box niti vreme na njegovo povezivanje.

Ipak, razmislite – drugi će se digitalizovati zato što moraju, a vi možete da se digitalizujete zato što želite, i to praktično bez troškova! Ona „spektakularna slika“ iz devedesetih i dalje je ista kao što je bila, ali nam više ne izgleda tako spektakularno jer smo videli bolju. Moderni televizori imaju znatno veću (najčešće full HD, 1920×1080) rezoluciju, pa je prava šteta da na njima gledate sliku u SD rezoluciji. Ako ste korisnik SBB‑a, na raspolaganju vam je nekoliko mogućnost da napravite korak napred – na vama je da izaberete varijantu koja vam se najviše dopada.

Najjednostavnije je da ostanete na kablovskoj televiziji, ali da iskoristite DVB‑C tjuner vašeg televizora (ako ga televizor ima) za povezivanje na kabl. Ne treba vam set‑top box niti dodatna instalacija opreme, a imaćete na raspolaganju 65 analognih kanala (među kojima su RTS1, RTS2, RTS Digital, RTS HD, B92, RTV1, RTV2, Pink, Prva, Happy, Studio B…) i 17 digitalnih kanala (Prva Plus, SK1, Ultra, Cinemania, Grand, N1…) u rezoluciji 720×576 tačaka. To znači da ćete, u odnosu na raniju situaciju, imati znatno bolju sliku i ton, a i izbor kanala će biti veći, što nije mali dobitak za trud koji ste imali da prebacite kabl u drugi port. Ipak, vredi ići i dalje…

Prava digitalna televizija

SBB još od 2009. godine nudi D3 digitalnu televiziju koja je i sama prošla kroz nekoliko generacija. Za nju vam je potreban set‑top box koji dobijate od ovog operatora i koji, ako želite da iskoristite sve njegove mogućnosti, povezujete na HDMI port nekog od modernijih televizora. Od tog momenta imate ne samo mogućnost da gledate preko 160 kanala u standardnom kvalitetu ili neki od preko 30 kanala u HD kvalitetu, već i da se oslonite na elektronski programski vodič, da snimate emisije na ekterni hard‑disk, gledate „televiziju unazad“ tj. emisije koje su emitovane u prethodna tri dana a koje ste možda propustili, pa i da pristupate virutelnom video‑klubu i tako gledate najnovije filmove.

D3 ponuda je vrlo široka i prilagođava se korisniku, koji može da izabere dodatne pakete kanala – sportske, muzičke, filmske… U ponudi je i HBO televizija, u kojoj možete da uživate u osnovnoj i HD rezoluciji. I sve to ne košta previše – uz osnovnu SBB pretplatu (mesečno održavanje) doplaćujete 210 dinara mesečno za iznajmljivanje set‑top box‑a, a ako se opredelite za bilo koji paket programa osim osnovnog, najam ovog prijemnika je besplatan. Punu snagu SBB ponuda razvija uz Silver i Gold pakete, gde kombinujete televiziju, pristup Internetu i fiksnu telefoniju, o čemu je već bilo reči u našem časopisu.

U savremenim domovima često ima više televizora, pa će se korisnici s pravom zapitati šta će se promeniti nakon digitalizacije. Ne mora da se promeni ništa – SBB omogućava da na još dva televizora gledate sliku koja stiže kroz kabl, a ako ipak želite da i na njima vidite digitalnu sliku, možete da iznajmite dodatni set-top box po povoljnoj ceni. Druga, možda interesantnija mogućnost je da koristite neku od SBB-ovih ekskluzivnih opcija kao što je D3GO, televizija preko Interneta, odnosno D3i za one koji nemaju SBB kabl. Uz ovaj servis, televiziju možete da gledate na ekranu vašeg računara, tableta, telefona ili televizora. I to ne samo da pasivno gledate – programski vodič vam omogućava da izaberete emisije koje vas zanimaju, ali i da gledate emisije emitovane u prethodna 72 časa, kao i da pristupate video klubu. D3GO je zgodan i za korisnike D3 televizije, kao mogućnost da omiljene programe vide i dok su na putu – zato je u cenu Gold paketa ponuđen D3GO na nekoliko uređaja, a uvek postoji mogućnost za dodatne licence. U digitalnu televiziju svakako spada i TotalTV satelitska televizija raspoloživa na čitavoj teritoriji Srbije, naravno uz instaliranu odgovarajuću antenu.

Kada sve saberemo, najveći „problem“ koji korisnici kablovske televizije imaju u mesecima pred digitalizaciju jeste izbor ponude – mogućnosti su brojne, a ako imate dilema, pozovite 0800/400‑400 (sa fiksnih mreža) odnosno 011/ 400‑1‑400, ili posetite www.digitalizujselako.rs

Dejan Ristanović

(Objavljeno u časopisu connect#48)