Evo zašto se sumnjivi oglasi pojavljuju na legalnim web lokacijama
Kratki oglasi, poput onih za čudesne tablete za mršavljenje i softver sumnjivog izgleda, ponekad se pojavljuju na legitimnim, dobro cenjenim web lokacijama.
Odakle dolazi ovaj tip oglasa
Ispostavilo se da većina web lokacija zapravo ne odlučuje ko će prikazivati oglase njihovim gledaocima. Umesto toga, većina sajtova prebacuje ovaj zadatak složenoj mreži reklamnih tehnoloških kompanija koje rade na otkrivanju oglasa koji se prikazuju svakoj određenoj osobi. Ekosistem onlajn oglasa je uglavnom izgrađen oko „programskog oglašavanja“, sistema za postavljanje reklama miliona oglašivača na milione web lokacija. Sistem koristi računare da automatizuje licitiranje od strane oglašivača na dostupnim oglasnim prostorima, pri čemu se često transakcije odvijaju brže nego što bi bilo moguće ručno.
Programsko oglašavanje je moćan alat koji omogućava oglašivačima da ciljaju i dosegnu ljude na velikom broju web lokacija. S obzirom na to da zlonamerni onlajn oglašivači mogu da koriste prednosti ovog sistema i onlajn oglase za širenje prevara ili malvera milionima ljudi, to znači da kompanije za onlajn oglašavanje imaju veliku odgovornost da spreče štetne oglase da dođu do korisnika. Moderno tržište oglašavanja na mreži ima za cilj da reši jedan problem: uskladiti veliki broj reklama sa velikim brojem oglasnih prostora. Web-sajtovi žele da zadrže svoje oglasne prostore punim i po najboljim cenama, a oglašivači žele da ciljaju svoje oglase na relevantne sajtove i korisnike. Umesto da se svaka web lokacija i oglašivač uparuju da bi zajedno prikazivali oglase, oglašivači rade sa platformama na strani potražnje, tehnološkim kompanijama koje dozvoljavaju oglašivačima da kupuju oglase.
Web lokacije rade sa platformama na strani ponude, tehnološkim kompanijama koje plaćaju sajtovima da postavljaju oglase na svoju stranicu. Ove kompanije se bave detaljima utvrđivanja koje web-sajtove i korisnike treba upariti sa određenim oglasima. Većinu vremena, kompanije za reklamne tehnologije odlučuju koje će oglase prikazati putem licitiranja u realnom vremenu. Kad god osoba učita web lokaciju, a web lokacija ima prostor za oglas, platforma na strani ponude će zahtevati ponude za oglase sa platformi na strani potražnje kroz sistem aukcije koji se zove razmena oglasa. Platforma na strani potražnje će odlučiti koji oglas u njihovom inventaru najbolje cilja određenog korisnika, na osnovu svih informacija koje su prikupili o interesovanjima korisnika i istoriji weba praćenjem istorije pregledanja korisnika, a zatim će poslati ponudu. Pobednik ove aukcije može da postavi svoj oglas ispred korisnika. Sve se ovo dešava u trenu.
Veliki igrači na ovom tržištu uključuju Google, koji vodi platformu na strani ponude, platformu na strani potražnje i berzu. Ove tri komponente čine oglasnu mrežu. Brojne manje kompanije kao što su Criteo, Pubmatic, Rubicon i AppNexus takođe rade na tržištu oglašavanja na mreži. Ovaj sistem omogućava oglašivaču da prikazuje oglase potencijalno milionima korisnika, na milionima web lokacija, bez potrebe da zna detalje o tome kako se to dešava i omogućava web lokacijama da traže oglase od bezbrojnih potencijalnih oglašivača bez potrebe da kontaktiraju ili postignu sporazum sa bilo kojim od njih. Zlonamerni oglašivači, kao i svaki drugi oglašivač, mogu da iskoriste obim i doseg programskog oglašavanja da pošalju prevare i linkove do malvera potencijalno milionima korisnika na bilo kom web sajtu. Postoje neke provere protiv loših oglasa na više nivoa.
Oglasne mreže, platforme na strani ponude i platforme na strani potražnje obično imaju smernice za sadržaj koje ograničavaju štetne oglase. Na primer, Google Ads ima opsežnu politiku o sadržaju koja zabranjuje nelegalne i opasne proizvode, neprikladan i uvredljiv sadržaj i dugu listu obmanjujućih tehnika, kao što su phishing, clickbait, lažno oglašavanje i lažne slike. Međutim, druge oglasne mreže imaju manje stroge smernice. Na primer, MGID, izvorna reklamna mreža prikazuje mnogo oglasa nižeg kvaliteta, ima mnogo kraću politiku sadržaja koja zabranjuje nelegalne, uvredljive i zlonamerne oglase i jedan red o „obmanjujućim, netačnim ili lažnim informacijama.”
Nativno oglašavanje je dizajnirano da imitira izgled i osećaj web lokacije na kojoj se pojavljuje, i obično je odgovorno za oglase sumnjivog kvaliteta na dnu članaka. Druga izvorna oglasna mreža, content.ad, uopšte nema politiku sadržaja na svojoj web lokaciji. Web lokacije mogu blokirati određene oglašivače i kategorije oglasa. Na primer, sajt bi mogao da blokira određenog oglašivača koji je prikazivao lažne oglase na svojoj stranici ili određene oglasne mreže koje su prikazivale oglase niskog kvaliteta. Međutim, ove politike su dobre onoliko koliko je dobra i njihova primena. Oglasne mreže obično koriste kombinaciju ručnih moderatora sadržaja i automatizovanih alata kako bi proverili da li je svaka oglasna kampanja u skladu sa njihovim smernicama. Koliko su efikasne nije jasno, ali izveštaj kompanije za kvalitet oglasa Confiant sugeriše da je između 0,14% i 1,29% oglasa koje su prikazivale različite platforme na strani ponude u trećem kvartalu 2020. bilo lošeg kvaliteta. Zlonamerni oglašivači se prilagođavaju protivmerama i pronalaze načine da izbegnu automatizovanu ili ručnu reviziju svojih oglasa, ili da iskoriste sive oblasti u smernicama za sadržaj.
Na kraju, neki primeri „loših“ oglasa su namerno osmišljeni da obmanjuju, kako na web lokaciji, tako i na oglasnoj mreži. Izvorni oglasi su odličan primer. Očigledno su efikasne jer kompanije za nativno oglašavanje dobijaju veće stope učestalosti klikova i prihode za sajtove. Studije su pokazale da je to verovatno zato što korisnici imaju poteškoća da razlikuju izvorne oglase i sadržaj web lokacije. Možda ste videli izvorne oglase na mnogim web-sajtovima za vesti i medije, uključujući i glavne sajtove kao što su CNN, USA Today i Vox. Ako skrolujete do dna članka vesti, možda postoji odeljak pod nazivom „sponzorisani sadržaj“ ili „sa weba“, koji sadrži ono što izgleda kao novinski članci. Međutim, sve su to plaćeni sadržaji. Ovi izvorni oglasi nesrazmerno sadrže potencijalno obmanjujući sadržaj, kao što su oglasi za neregulisane zdravstvene dodatke, varljivo napisani reklamni materijali, investicioni oglasi i slično. Čak i renomirani web-sajtovi sa vestima i medijima se bore da zarade prihod i okreću se prikazivanju obmanjujućih oglasa na svojim sajtovima kako bi zaradili više prihoda, uprkos rizicima koje to predstavlja za njihove korisnike i njihovu reputaciju.
Izvor: Thenextweb