Facebook podstiče rodnu diskriminaciju kroz oglase za posao
Evropsko telo za ljudska prava ukazuje da Facebookov algoritam podržava rodnu diskriminaciju kroz oglase za posao.
Evropsko telo za ljudska prava optužilo je Facebook svesno koristi algoritam koji podržava rodnu diskriminaciju kroz promociju oglasa. Ovo telo poziva tehnološke kompanije na odgovornost kada je u pitanju dizajn njihovih platformi.
Holandski insitut za ljudska prava je 18. februara prikazao da Facebook algoritam pojačava rodne stereotipe tako što ženskim korisnicima prikazuje oglase koji su „tipično ženski“.
Oglasi kao što su radna mesta mehaničara uglavom se prikazuju muškarcima dok oglasi kao što su vaspitači u predškolskim ustanova pretežno prikazani ženama. Istraživanje raznih instituta u EU pokazuju da je algoritam Facebook mreže, a možemo da očekujemo isto i na drugim platformama, podešen tako da ističe rodne diskriminacije, kako je to definisano kroz ljudska prava, čime utiče na polarizaciju društva. Osim toga, što je algoritam podešen da „nasilno i smisleno“ usmerava svoje korisnike postoji još jedna strana kovanice.
Algoritam Facebook-a kao i drugih platformi prati korisničko ponašanje i na osnovu obrazaca predlaže određene sadržaje ili usmerava korisnika. Ukoliko se sa te strane kovanice posmatra politika Facebook-a onda se može uočiti da je opšte ponašanje širom planete obeleženo „rodnom diskriminacijom“ kako je ona definisana u okviru ljudskih prava.
Facebook nije jedini koji se na taj način organizuje. Tu je svakako i Google, YouTuBe ali i ostale platforme koje prate impulse korisnika. Takvo stanje nije novog datuma, kao što je slučaj sa Apple bagom u kojem je izjednačen Tramp i rasista. Platforme se tako ponašanju od svog nastanka. Poptupno je nejasno zašto sada reaguju bilo koje institucije koje su najpre isto stanje dozvolile. Ne može se reći da su ignorisale ili da nisu bile upoznate sa onim što je svakom korisniku jasno. I potpuno nepismen korisnik u pogledu tehnologije ili korisnik koji nije upućen u definicije ljudskih prava vidi da nakon razgovora o poželjnom predmetu kupovine dobija obaveštenje o frižideru na koji se kroz razgovor žalio rođaku.
Mejnstrim mediji prenose Eureka momenat otkrivanja ono što svi već znamo. Postavlja se pitanje kako su iste institucije koje sada vrše „oslobođenje“ koristile takvo stanje na platformama. Pitanje je svakako retoričko pa mu nije potreban znak interpucije „?“.
Izvor: cnn.com
