Generacija Z stiže na radna mesta sa veoma visokim nivoom stresa

Nova generacija mladih ulazi u profesionalni svet, ali njihov nivo stresa je u mnogim slučajevima veći od nivoa njihovih roditelja. Prema istraživanju Američke Psihološke Asocijacije, Generacija Z u koju spadaju svi koji su rođeni u periodu 1994 – 1998 (teško je da se utvrdi tačan opseg godina) je generacija koja će radije od bilo koje druge da opiše svoje mentalno stanje kao slabo ili loše. Preko 90% njih su prijavili bar jedan simptom stresa, uključujući i nedostatak motivacije i depresije.

Postoje mnoga pitanja koja stresiraju Generaciju Z, uključujući i političku situaciju, strah za bezbednost, prijave za seksualno zlostavljanje i uvek prisutno pitanje – novac. 77% ispitanih Generacije Z  su prijavili da im je glavni izvor stresa posao, dok taj procenat iznosi 64% ispitanih odraslih kao celine. Zašto je ovo značajno?  Generacija Z čini 26% celokupne populacije, još uvek su mladi i na početku svojih karijera. Ovo znači da oni čine značajnu porciju profesionalaca u ne tako dalekoj budućnosti. Pored toga, za razliku od drugih generacija oni pametne telefone imaju od osnovne škole, najveći svetski događaji su im „na dlanu“, a za sve što im treba mogu da se obrate Aleksi.

Šta je glavni uzrok stresa?

Posao može da bude mesto koje osobi obezbeđuje interaktivnost, anagažovanost i ispunjenje na svom putu ka ostvarenju svog cilja i ispunjenju svojih strasti. S druge strane, posao  može da bude i iskustvo koje još više ispija energiju i nakon kog zaposleni odlazi kući pod većim stresom nego kada je došao u kancelariju. Naravno, postoji i situacija između ove dve. Glavni uzroci stresa na poslu su obično veoma konkurentno okruženje, produžen radno vreme i kratki rokovi koje nameću poslodavci, značajno vrem provedeno ispred računara i usputne stvari koje dovode do zastoja.

Prema Ettore Fantin iz Find.jobs, “ Kada Generacija Z uđe u radno okurženje, oni obično shvate da konkretan posao zapravo nije onaj prema kom zapravo imaju strast, po prvi put naiđu na prepreku i počnu da preispituju svoju karijeru. Nije u pitanju sama plata, često stvari nisu onakve kakve su očekivali, a nisu ni kolege ni poslodavci. Velika distanca između onoga što oni očekuju i realnosti na koju naiđu, se samo povećava dubokim stanjem svesti koju ova grupa ima kada je u pitanju održavanje društvenog imidža”. Prema rečima Jess Watts-a iz agencije RPA, “Generacija Z ima veliku svest o uspehu. Njima to nije samo lično profesionalno putovanje, već je ulog mnogo veći i stalno rastući. Postoji potreba da se bude najbolji, a da se to postigne u što kraćem vremenskom periodu. Pored toga imaju potrebu da taj uspeh svi vide i znaju o njemu”. Veći fokus imaju na individualni uspeh nego na društveno prihvatanje, i radije biraju ideal “moći”, od ideala “pripadanja”. Obično ljudi iz ove generacije očajnički teže kontrolisanju i očekuju uspeh u mnogo mlađem dobu, što na kraju završi kao glavni stresor.

Šta poslodavci mogu da urade

Stres ima značajan impakt na sposobnost zaposlenog da radi na svom najvišem nivou, pa dovodi do slabijeg angažovanja na poslu, manje kreativnosti i do celokupnog smanjenja produktivnosti. S obzirom na to, firme ne trebaju da zapostave problem stresa, već da pokušaju da ga na neki način reše. Ako je cilj da se stvori tim koji ostvaruje dobre performanse, onda stvaranje okruženja u kome postoji podrška za sve treba da bude glavni prioritet. Dobra vest je to da postoje relativno laki načini za organizacije da počnu da rešavaju problem stresa.

• Opunomoćenje sa svrhom – Generacija Z želi da poseduje stvari još od samog početka. Menadžeri treba da pronađu načine kako da ih osnaže na siguran način, tako što će im dati taskove koje će sami rešavati, kao i taskove kojima teže kao delu njihovog plana ličnog razvoja (koji se obnavlja regularno). Sve ovo bi trebalo da im omogući da vide put rasta u organizaciji na vrlo opipljiv način.
• Razumevanje i kultivacija strasti – Ovo je generacija koja želi da promeni svet i ima ideje kako da to učini. Umesto da se ovaj mladalački entuzijajam uništava, treba pronaći način da se on prigrli. Ovde je značajno mentorstvo i usmeravanje mladih, a ujedno i ohrabrivanje da prate svoje strasti i to ne samo one koje su vezane za posao.
• Zadužiti ih za kreativne poslove – Prema istraživanjima, rad na kreativnim taskovima značajno umanjuje nivo stresa. U ove taskove se može uključiti npr. pauza za organizovano bojenje bojanki za odrasle.
• Obezbeđenje treninga za svesnost (mindfulness) – Mindfulness ne znači uvek primenu programa meditacije, nekada je dovoljno da se timu obezbedi trening i alatke koji će im obezbediti da razumu kako da kontolišu svoje misli i perspektive u stresnim situacijama. U tome mogu da pomognu i aplikacije kao što je Levelhead, koje na lak način ohrabruju tu svesnost kao deo dnevne rutine.
• Prigrliti moć pohvale – Lako je gledati na zavisnost Generacije Z od društvenih mreža sa cinizmom, ali je bolje da se njihova želja za identifikacijom i priznanjem iskoristi od strane organizacije i menadžera. Ukoliko žele da ih neko pohvali pred celom grupom za njihovo naporno zalaganje treba da se pronađe način kako da se to i učini. To treba učiniti čak i ako je to priznanje za neki lakši zadatak. Nije poenta u tome šta rade, već da im se pomogne da se osećaju dobro na kraju dana. Gajenje okruženja u kome se pruža podrška i je najbolja stvar koju lider može da učini.

Ovo su lake i jednostavne ideje, koje su predstavljaju dobar način da se pomogne zaposlenima u upravljanju stresom, kako bi oni došli na posao voljni da rade na svom najvišem nivou. Međutim, kada je u pitanju smanjenje stresa kroz male i svakodnevne aktivnosti lista mogućnosti je beskonačna, pa se ne treba ograničiti samo na gore navedene stavke. Cilj ovih napora ne treba da bude sa se stres u potpunosti iskoreni, jer to nije dobro, već da se umanji toksični stres koji ima negativan uticaj na produktivnost.

Izvor: Forbes