Godina smrti video rekordera
Japanska firma Funai Electric, poslednji proizvođač video rekordera, je u julu 2016. godine proizvela poslednji komad tog uređaja, nakon čega su VHS rekorderi otišli u istoriju. Za one koje je nostalgija zadržala na granici modernog i onoga što je bilo pre, ovo je bio težak udarac. Video rekorder je bio najmodernija sprava njihovog vremena, a dao je ritam i teksturu mnogim detinjstvima.
Te 1977. godine raspravljalo se o tome hoće li Jugoslavija razvijati nuklearno oružje, Rocky je dobio Oskara za najbolji film, The Clash su izdali svoj prvi album, Jimmy Carter je bio predsednik Sjedinjenih američkih država, lansirani su Voyager 1 i 2, održana je premijera filma Star Wars: A New Hope, a kućni video system (VHS) je prvi put predstavljen potrošačima. Zasnovan na simbiozi između video traka i sistema za snimanje (VCR), mogao je da sačuva do dva sata nekog sadržaja, a omogućavao je i ubrzavanje i premotavanje video trake.
Gledaoci su pre video rekordera mogli samo da sanjaju o tome da pauziraju program, ili da ga pogledaju kad god požele. Video rekorder je ove snove pretvorio u stvarnost, a opcija da se televizijski program snimi na traku gledaocima je omogućila da izbegnu reklame, ubrzaju ili premotaju snimljeni program, te da ga pogledaju onoliko puta koliko to žele.
Video klubova se danas sećamo sa nostalgijom. Iako ih u Beogradu još uvek ima, rituali, koji su u njima počinjali, danas su ipak stvar prošlosti. Prvobitni video klubovi su bili oličenje reda i futurističkog minimalizma: ujednačene boje, kopije filmova poređane po azbučnom ili abecednom redu i zaposleni, koji je pre interneta, činilo nam se, bio nepresušni izvor filmskog znanja.
Iz kompanije Funai Electric su zadali poslednji udarac jednoj eri, koja će se sa video traka, ako već nije, preseliti u prostranstva interneta. Funai je svoje proizvode mahom distribuirao u Severnoj Americi pod imenom Sanyo. Godinu dana pre nego što će prestati sa radom, navodno su proizveli 750. 000 video rekordera. Sony, proizvođač rivalskog Betamax-format VCR, je ovaj proizvod ukinuo još 2002. godine, a proizvodnju video kaseta za taj uređaj krajem 2015.
Danas je već potpuno jasno da je video rekorder mrtav, a mašina koja je, na neki način, doprinela evoluciji vremena namenjenog za zabavu biće vrlo brzo zaboravljena. VCR je rodio novu sponu kaja je najviše povezivala pripadnike radničke klase, željne zabave, a povećala je i broj gledalaca programa koji su do tada emitovani samo uživo, te bioskope preselila u privatna domaćinstva.
Slučajno ili ne, oni skloni nostalgiji su od Netflix-a dobili nešto što ih vraća u vreme video kaseta – seriju Stranger things, savršeno ljubavno pismo eri video rekordera, mešavinu svih horor i graničnih filmova koje ste voleli ako ste odrastali osamdesetih, ili početkom devedesetih godina prošlog veka. Potekla iz iste kulturološke kolevke kao i VCR, ova serija je portal ka vremenu koje i nije tako daleko, a skromna, pomalo ružna mašina, ostavljena je negde između prošlosti i budućnosti, gurnuta na otpad tehnološke istorije da sređuje treperavu sliku i popravlja svoje zamršene trake.
Izvor: theatlantic.com
