Google u sukobu sa Evropskom Unijom oko brisanja online identiteta korisnika

Google se s Francuskom bori u okviru predmeta koji je trenutno na Evropskom sudu pravde, i koji je u vezi s pravom korisnika da budu zaboravljeni u online prostorima.

Naime, „pravo da budu zaboravljeni“ moglo bi da utiče na cenzuru u okviru Google, Bing i Yahoo pretraživača na području Evrope, čime bi im se zabranilo da se dele podaci o korisnicima, u slučaju da ovi požele da steknu online nevidljivost. Promene bi, pored pretraživača, mogle da utiču i na društvene mreže kao što su Facebook i Twitter.

Evropski sud pravde trebalo bi da utvrdi koji bi tip informacija trebalo da bude uklonjen iz pretraživača koji funkcionišu na području Evrope, i da li bi promene trebalo da se primenjuju globalno. Vlasnik Wikipedia-e – Wikimedia, Microsoft, aktivistička grupa Komitet za slobodu štampe, te grupa Internet Freedom Foundation, stali su na stranu Google-a, te podvlače da bi nove regulacije mogle da utiču na osnaživanje cenzure.

Pravni sukob počeo je u Španiji, a podstakao ga je Mario Costeja González, budući da se novinski članak iz 1998. godine, koji se bavi njegovom nemogućnošću da u to vreme ispoštuje poslovne dogovore, te isplati dugovanja, sredinom 2018. pojavio u vrhu rezultata pretraživanja kada se u polje ukuca njegovo ime. Agencija za zaštitu podataka odbila je njegovu pritužbu protiv Google-a, ali je od kompanije zatražila da problematične informacije ukloni.

I dok jedni u novim regulativama vide problem, te način za sprečavanje javnosti da dođe do podataka koji su generisani na zakonite načine, drugi traže pravo da budu zaboravljeni, te pravo na lakoću brisanja prošlosti, naročito onih delova na koje nisu ponosni.

Izvor: The Telegraph