HP predstavio memoriju budućnosti

Istraživači kompanije Hewlett-Packard su prikazali funkcionalne uređaje koji kao memorijske elemente koriste memristore – elemente koji su često opisivani kao “karika koja nedostaje”.
Ovi minijaturni elektronski elementi su se na projektantskim stolovima pojavili još pre 40 godina, ali je njihova proizvodnja započeta tek 2008. godine. U HP-u ističu da se u tako formiranim memorijskim elementima podaci mogu obrađivati direktno, što znači da oni mogu da budu osnova daleko naprednijih čipova od onih koji se koriste danas. Ili, drugim rečima, memristori bi mogli polako da počnu da zamenjuju tranzistore, na kojima su zasnovani današnji čipovi.
Budući da će na čipovima zasnovanim na memristorima moći da se i čuvaju i obrađuju podaci, procesor i memorija će se funkcionalno ujediniti – procesor će memoriju “videti” kao svoje registre, što će drastično ubrzati obradu podataka i smanjiti potrošnju energije.
Stručnjaci koji su radili na ovom projektu ističu da će čipovi sa memristorima potupuno izmeniti naše poglede na obradu podataka, i da je ovo tek vrh ledenog brega – sledeća faza su sinapse i procesori koji funkcionišu slično ljudskom mozgu.
Memristore je, kao ideju, predstavio profesor Leon Chua još davne 1971. godine, kao četvrti osnovi element električnih kola (uz otpornike, kondenzatore i induktivitete). Ime su dobili po svojoj sposobnosti da, po isključenju napajanja, zapamte količinu elektriciteta koja je prošla kroz njih, što je odlična osnova za izradu računarske memorije, i radne i za skladištenje podataka. Dr Stan Williams, iz istog istraživačkog tima, kaže da će prvi korak primene memristora biti proizvodnja skladišnih uređaja koji će konkurisati današnjim fleš diskovima i memorisjkim karticama – trenutno je moguće postići dvostruko veći kapacitet u odnosu na fleš memoriju istih dimenzija. Dr Williams ističe da je to tek početak – memristori lako mogu da formiraju i trodimenzionalne matrice, sa hiljadama slojeva, čime se na jednom čipu mogu postići neslućeni kapaciteti.
Dr Williams smatra da će se ovakvi uređaji uskoro pojaviti u prodaji, verovatno već za tri godine, ali da ćemo na složenije čipove koji obrađuju podatke morati da sačekamo najmanje deset godina. Najvažnije od svega je to što proizvodnja čipova sa memristorima ne zahteva posebne materijale, već samo one koje ima svaka ozbiljnija fabrika čipova, ali treba unaprediti tehnologiju – dimenzije današnjih tranzistora su smanjene do 22 nm, a dr Williams je u BBC-jevim vestima pomenuo prototipove memristora veličine samo 3 nm.

Izvor: BBC