Igre procesorskog prestola
Rat na tržištu procesora se nastavlja. AMD Ryzen 9000 procesori zasnovani na Zen5 arhitekturi obećavali su mnogo, ali su prvi testovi doneli umereno razočarenje. Intel je, hendikepiran bagom na Raptor Lake procesorima, objavio Arrow Lake generaciju, u kojoj je promenio mnogo suštinskih stvari, pa je čak i izmestio proizvodnju iz sopstvene fabrike. Šta od svega toga može da očekuje korisnik?
Na tržištu procesora nikad nije dosadno. Nedavno su stigli izveštaji o otkazivanju pojedinih Intel procesora iz 13. i 14. generacije, a kako se uglavnom radilo o najjačim modelima (koji su već bili poznati po ogromnom zagrevanju i potrošnji energije), to se uglavnom pripisivalo greškama korisnika koji su hteli da iscede maksimalne performanse. Do leta je sva vrelina isplivala na površinu, pa je bilo jasno da Intel ima ozbiljnijih problema. Najozbiljniji deo priče je činjenica da su probleme imale i serverske varijante procesora i matičnih ploča, a po nekim izveštajima velikih proizvođača serverske opreme, šansa za nestabilan rad ovih procesora bila je čak 50 procenata. U toj situaciji, desilo se nešto što je ranije bilo potpuno nezamislivo: veliki serverski vendori rekli su svojim korisnicima: „U ovom momentu, ne preporučujemo Intel procesore“.
Intel je iz već vremešne arhitekture hteo da izvuče ono što očigledno nije moguće, pa su 13. i 14. generacija (Raptor Lake jezgro) bile „hranjene“ prevelikom strujom. Veliki broj jezgara uz kombinaciju visokog radnog takta na staroj monolitnoj arhitekturi, uz relativno krupan proizvodni proces (unapređeni 10-nm SuperFin, delimično 7-nm) i… posle određenog vremena pojavili su se problemi s (ne)stabilnošću. Proizvođači matičnih ploča su pomogli da do ove situacije pre dođe, jer su u svojoj trci za performansama uklanjali ili maksimalno podizali Intel limite napajanja. Ipak, kako serverske ploče poseduje iste probleme, jasno je da je Intel ipak tu nešto pogrešno proračunao.
Intel-ov Raptor Lake bag je proizveo nešto do skora nezamislivo: veliki serverski vendori rekli su svojim korisnicima da u ovom momentu ne preporučuju Intel procesore
Rešenje koje je Intel predstavio je nova verzija mikrokoda, distribuirana kroz nove BIOS-e za matične ploče. To znači mnogo striktnije uspostavljanje naponskih limita i konzervativniji rad s boost frekvencijama. Performanse su nešto slabije nego pre, ali je to Intel sada morao prihvatiti, iako su mu ti procenti bili izuzetno važni. Ovo rešenje se pokazalo kao efikasno, jer je broj prijavljenih Raptor Lake otkaza mnogo manji. Rešenje može da pomogne da se kod Raptor Lake procesora koji nisu mnogo radili izbegnu budući problemi, ali procesori 13. i 14. generacije koji već imaju ovaj problem moraju da se zamene. Tada korisnicima ostaje samo da okušaju sreću sa Intel garancijom, što se opet pokazalo kao problematično. Čitava ova priča prouzrokovala je dalji pad Intel-ovih akcija na berzama, pa su se čak pojavile glasine da je Qualcomm zainteresovan za kupovinu. Intel na prodaju… ko bi to pre samo par godina mogao da zamisli?
AMD na potezu
Kako je AMD već bio u jeku pripreme nove generacije serverskih procesora, uz činjenicu da su postojeći Epyc i Threadripper već otkinuli dobar deo serverskog kolača, bilo je logično da se ovaj Intel-ov problem iskoristiti da se konkurentu zada još jedan težak udarac. Sredinom leta, Zen5 generacija procesora je najavljivana kao još jedan veliki AMD skok, kada su u pitanju efikasnost i performanse. Zvanična AMD najava je obećala čak oko 15 procenata bolje performanse, pa je sasvim razumljivo što se to očekivalo i u praksi. Budući da je u tom momentu „gorela“ Intel problematika, nije bilo iznenađenje što je AMD na dve nedelje odložio početak prodaje Zen5 procesora. AMD nije želeo da Zen5 lansiranjem skrene pažnju s negativnog Intel-ovog publiciteta. Ili je barem tako izgledalo – realnost je bila nešto drugačija.
Nova mikroarhitektura koju je doneo Zen5 podrazumeva unapređenja jedinici za predviđanje grananja, rad keš memorije i brzinu učitavanja instrukcija. Zen5 povećava količinu keša za instrukcije i podatke na 32 KB i 48 KB. Sistem za povlačenje instrukcija omogućava Zen5 jezgru da istovremeno obrađuje više instrukcija po ciklusu nego što je to bio slučaj sa Zen4. Unapređene su izvršne jedinice koje sada mogu da obrade po šest ALU i FP operacija po ciklusu. Tu je i unapređenje za AVX-512 instrukcije, kao i dosta sitnijih optimizacija. Zen5 jedinica ima maksimalno 16 jezgara u kome se nalaze dva CCD-a sa po osam jezgara, uz SMT. Proizvodni proces je unapređen na TSMC N4P nod. Iako nije neko drastično unapređenje 5-nm procesa na Zen4, N4P po navodima TSMC-a donosi 11 odsto bolje performanse, 22 odsto bolju efikasnost i 6 odsto veću gustinu tranzistora. Sve to uz 6 odsto manje troškove proizvodnje – milina. Gledajući ove detalje, očekivanja od Zen5 bila su stvarno visoka.
Stigao je Ryzen
Kada su prvi procesori, Ryzen 9 9950X 16/32, Ryzen 9 9900X 12/24, Ryzen 7 9700X 8/16 i Ryzen 5 9600X 6/12 stigli na test sto, entuzijazam je prilično opao. Prvi testovi su pokazali da skok performansi nije u skladu sa onim što je AMD predstavio na svojim slajdovima. Primećena je upotreba Windows 11 „super admin“ moda koji omogućava nešto bolje performanse, posebno u scenarijima koji se najlakše „testiraju“, kao što su igre i generički rendering. Ipak, i tada je Zen5 bio tek par procenata brži u odnosu na Zen4, pa je bilo logično zapitati gde su nestala sva pomenuta unapređenja.
Dodatna testiranja pod Linux-om otkrila su više detalja. Zen5 se u određenim scenarijima pokazao i oko 15 procenata bržim, što se nije moglo preslikati na Windows. Microsoft je u tom momentu već poslao 24H2 verziju Windows-a 11 u preview kanal, gde je najavljena značajna optimizacija za AMD procesore. Ovo Microsoft-ovo unapređenje se stvarno pokazalo značajnim, jer je omogućilo da AMD procesori ostvare 5 do 10 procenata bolje performanse. Pokazalo se da je ovo unapređenje Windows-a efikasno i sa Zen4 (pa i Zen3) generacijom procesora, tako da je odnos brzine između Zen5 i Zen4 ostao isti, barem kada je Windows u pitanju. Linux i dalje pravi veću razliku i daje prednost Zen5, tako da je pitanje softverske optimizacije aktuelno, jer se očigledno sva unapređenja nove arhitekture ne koriste na optimalan način. Ipak, Windows je i dalje primarna platforma za ogroman broj korisnika, pa svi mogu biti zadovoljni 24H2 unapređenjima.
Kada su Ryzen 9 procesori stigli na test sto, entuzijazam je prilično opao. Prvi testovi su pokazali da skok performansi nije u skladu sa obećanjima. A onda je došao Windows 24H2 i performanse su porasle…
Svi testovi su ponovljeni i pokazalo se da je Zen5 ispred Zen4 za nekih 2 do 9 procenata u standardnim gaming/producitivity scenarijima. AMD je kroz nove verzije AGESA i BIOS-a uspeo još malo da optimizuje rad, nudeći dodatne PBO opcije kako bi korisnici lakše mogli dobiti maksimalne performanse. Zen5 je u startu imao manju TDP deklaraciju, koja je umanjila temperaturu ali i performanse, pa se kroz dodatne BIOS opcije ostavlja mogućnost korisnicima da lakše izaberu šta su im prioriteti. Zanimljivo je da Zen5 nije energetski efikasniji u odnosu na Zen4, i da su naponski zahtevi isti ili tek za nijansu bolji u odnosu na istu varijantu prethodnog modela procesora, ali uz par stepeni niže radne temperature.
Intel Arrow Lake
Core Ultra 9 285K je naziv novog glavnog Intel-ovog desktop procesora koji donosi potpuno nov pristup i arhitekturu. Marketing odeljenje je i ovde radilo prekovremeno, pa je sada u naziv procesora ubačen i sufiks „ultra“, jer ako nije ultra… Uglavnom, sada se moramo navići da se Intel-ovi procesori zovu Core Ultra 9, 7, 5 ili 3.
Arhitektura predstavlja veliki zaokret u odnosu na 14. generaciju. Po prvi put Intel prelazi na chiplet ili tiles dizajn, što znači da su glavni delovi kompletnog jezgra odvojeni i da se mogu lakše unapređivati. Ukoliko vas to podseća na AMD Zen pristup, neće pogrešiti. Intel je morao da primeni tehnološki pristup svog konkurenta, koji se pokazao boljom opcijom za dalji razvoj. Pored toga, Arrow Lake je prva generacija procesora koju Intel ne pravi u svojim fabrikama, već na Tajvanu – naravno, proizvođač je TSMC.
Još jedna velika promena je odustajanje od HyperThreading ideje, pa će tako svi Arrow Lake procesori obrađivati po jedan thread umesto dosadašnja dva. HyperThreading treba da zameni veći fokus na „E“ jezgra, koja će biti još efikasnija nego u prethodnoj generaciji procesora. Intel će tako praviti razliku između modela, pa se, na primer, Core Ultra 9 285K u odnosu na Core Ultra 7 265K razlikuje samo po broju „E“ jezgara. Oba procesora imaju osam P jezgara, ali jači model ima 16 dok slabiji ima 12 „E“ jezgara. „P“ jezgra sada nose oznaku Lion Cove, dok se „E“ jezgra zovu Skymont, i izrađena su u TSMC N3B (3-nm) proizvodnom procesu.
Ostatak Arrow Lake čipa predstavlja kombinaciju različitih nodova kako bi se smanjila cena kompletnog proizvoda. Memorijski kontroler je sada odvojen od jezgara, što povećava kašnjenje u komunikaciji s memorijom. Za performanse ovo nije idealno, ali je to posledica chiplet arhitekture. Intel je povezao „E“ jezgra u klastere od četiri, koji imaju deljeni pristup 36 MB L3 keš memorije. „P“ jezgra imaju posebni L2 keš, po 3 MB za svako jezgro, dok „E“ klaster od četiri jezgra opet deli L2 keš od 4 MB. Sva jezgra su sad i drugačije „složena“ kako bi disipacija toplote kompletnog jezgra bila ujednačena.
Core Ultra 9 285K se u rendering i multithreading primenama veoma dobro nosi sa Ryzen 9 procesorima. Ali se Intel nije sjajno pokazao u igrama…
Intel je manju potrošnju energije i zagrevanje naveo kao jedan od fokusa nove arhitekture, pa se kroz testiranja pokazalo da Core Ultra 9 285K ima oko desetak stepeni manju temperaturu u odnosu na Core i9 14900K. Zbog toga su performanse nešto lošije u nekim test scenarijima, što predstavlja glavni uzorak razočaranja mnogih korisnika u novu platformu. Ovo se prvenstveno odnosi na igre, gde je noviji procesor nešto sporiji od starog.
Mnogo je zanimljivija situacija je u productivity primenama. Kada su u pitanju rendering i multithreading performanse, Core Ultra 9 285K je pri vrhu performansi, gde se veoma dobro nosi sa Zen5 Ryzen 9 procesorima. AMD je u proseku brži, ali ne drastično. Core Ultra 9 285K najviše „škripi“ u Adobe Photoshop / Premiere primenama, gde su AMD-ovi procesori primetnije brži. Ostalo je konkurentno, tako da se jedino u igrama Core Ultra 9 285K loše pokazao, što je jedna od posledica sporije interne veze segmenata procesora i komunikacije sa DDR5 memorijom.
Ipak, korak napred?
Generalni utisak raznih medija i korisničke javnosti o Zen5 i Arrow Lake nije pozitivan, ali je naše mišljenje malo drugačije. Iako bi svi hteli da procesori sa svakom novom generacijom ponude 20 odsto bolje performanse, to tehnološki i ekonomski više nije ostvarivo. Intel je udario u tehnološki zid koji je sam postavio i morao da je promeni pristup dizajniranju procesora. Tako Arrow Lake izgleda kao Zen1 momenat, kada je napravljen temelj za budući razvoj, a šta će od toga biti, ostaje da se vidi. S tržišne strane, Arrow Lake je problematičan zbog zahteva za novim matičnim pločama, koje vrlo verovatno neće biti upotrebljive u sledećoj generaciji. Kako se Raptor Lake (13. i 14. generacija) zbog baga očito ne može baš preporučiti, Intel je sa strane udela na tržištu morao da ponudi više, ali nije mogao. Za nekoga ko već ima prethodnu generaciju Intel platforme ne postoji dovoljno jak razlog za prelazak na Arrow Lake. Samo neko ko ima nekoliko generacija stariji procesor, a želi Intel, može razmišljati o Arrow Lake-u. Uspeh u privlačenju ovih kupaca će diktirati cena. Na primer, Core Ultra 9 285K za 600 evra nikako ne zvuči primamljivo, ali ako je cena 350 evra, zaključak se menja. Intel će verovatno morati da primeni sličnu strategiju kako bi vreme do pojave Core Ultra 9 385K rastegao što bolje.
Zen5 procesori nisu za korisnike koji već poseduju Zen4, već za vlasnike starijih računara koje treba privući na AM5 platformu
AMD je u daleko povoljnijoj situaciji sa Zen5, jer novi procesori jesu bolji od starih. Pitanje je samo u koliko se procenata to poboljšanje meri, što opet zavisi od softvera i operativnog sistema koji se koristi. Testovi s najnovijim verzijama Linux kernela jasno pokazuju da Zen5 ume jako lepo da radi, i da znatno nadmaši Zen4 ekvivalente. U Windows-u je dobitak u performansama skroman ali ipak postoji
Zen5 procesori nisu za korisnike koji već poseduju Zen4, već za vlasnike starijih računara koje treba privući na AM5 platformu. Novi procesori rade s postojećim AM5 matičnim pločama, cena DDR5 memorija polako postaje povoljna, a cena novih procesora je manja. Na primer, Ryzen 7 9700X košta nešto manje nego što je Ryzen 7 7700X koštao pre dve godine. Imajući u vidu inflaciju, jasno je da su novi procesori jeftiniji nego stari i još su malo brži.
Problem će osetiti samo „YouTube gejmeri“ kojima skok sa 740 frejmova u CS2 na 763 frejma u 1080p s minimalnim detaljima ne pravi dovoljnu razliku. Marketinška odeljenja su napravila grešku najavljujući performanse koje nisu bile realne, posebno kada je gaming u pitanju. Obećanja da će Ryzen 7 9700X biti brz skoro kao 7800X3D su već u startu delovala neostvarljivo. Tako je AMD dao autogol, postavljajući prevelika očekivanja pred glasnu publiku.
Zen5 je jezgro i CCD dizajn je još jednom usmeren ka optimizacijama koje najbolji efekat imaju u serverskoj primeni, što je tržište na kome AMD želi veći uticaj. Za igrače, AMD će uskoro predstaviti naslednika najbržeg gamer procesora na svetu – 9800X3D, ali treba očekivati da će performanse biti slične. Tako će AM5 platforma biti dugovečnija nego što je to pre dve godine izgledalo, jer su sada veće šanse da će i Zen6 koristiti ovaj format. Možda će Zen6 doneti veći skok performansi koji su svi, nerealno, očekivali od Zen5, a do tada svima koji su ove godine prešli na AM5 platformu ostaje da uživaju u svojim računarima i performansama i eventualno razmatraju prelazak na neki od jačih Zen5 modela.
