Istraživači su obučili AI da „razmišlja“ kao beba – evo šta se dogodilo
Bebe pristupaju fizičkom svetu sa nekim „principijelnim očekivanjima“ o tome kako on funkcioniše.
Šta se dešava kada je AI sistem programiran na ovaj način?
U svetu prepunom suprotstavljenih stavova, hajde da skrenemo pažnju na nešto oko čega se svi možemo složiti: ako vam neko pokaže svoju olovku, a zatim je sakrije iza leđa, olovka i dalje postoji – iako je više ne možete videti. Svi se možemo složiti da još uvek postoji, i verovatno ima isti oblik i boju kao pre nego što je otišla iza mojih leđa. Ovo je samo zdrav razum. Ove zdravorazumske zakone fizičkog sveta ljudi univerzalno razumeju. Čak i dvomesečne beba dele ovo razumevanje. Ali naučnici su još uvek zbunjeni nekim aspektima kako postižemo ovo fundamentalno razumevanje. I tek treba da napravimo računar koji može da parira zdravorazumskim sposobnostima bebe u tipičnom razvoju.
Novo istraživanje Luisa Pilota i njegovih kolega sa Univerziteta Prinston, čini korak ka popunjavanju ove praznine. Istraživači su kreirali sistem veštačke inteligencije (AI) sa dubokim učenjem koji je stekao razumevanje nekih zdravorazumskih zakona fizičkog sveta. Nalazi će pomoći da se naprave bolji kompjuterski modeli koji simuliraju ljudski um, pristupajući zadatku sa istim pretpostavkama kao beba.
Detinjasto ponašanje
Tipično, AI modeli počinju sa praznog lista i obučavaju se na podacima sa mnogo različitih primera, iz kojih model konstruiše znanje. Ali istraživanja na novorođenčadi sugerišu da to nije ono što bebe rade. Umesto da grade znanje od nule, bebe počinju sa nekim principijelnim očekivanjima o objektima. Na primer, očekuju da će prvi objekat nastaviti da postoji ako se posvete objektu koji je tada sakriven iza drugog objekta. Ovo je osnovna pretpostavka koja ih pokreće u pravom smeru. Njihovo znanje tada postaje sve prefinjenije s vremenom i iskustvom. Uzbudljivo otkriće Pilota i njegovih kolega je da sistem veštačke inteligencije sa dubokim učenjem po uzoru na ono što bebe rade nadmašuje sistem koji počinje sa praznog lista i pokušava da uči samo na osnovu iskustva.
Istraživači su uporedili oba pristupa. U verziji sa praznim pločama, AI model je dobio nekoliko vizuelnih animacija objekata. U nekim primerima, kocka bi klizila niz rampu. Kod drugih se lopta odbila u zid. Model je detektovao obrasce iz različitih animacija, a zatim je testiran na njegovu sposobnost da predvidi ishode sa novim vizuelnim animacijama objekata. Ova izvedba je upoređena sa modelom koji je imao ugrađena „načelna očekivanja“ pre nego što je doživeo bilo kakve vizuelne animacije. Ovi principi su zasnovani na očekivanjima odojčadi o ponašanju i interakciji objekata. Na primer, bebe očekuju da dva predmeta ne bi trebalo da prolaze jedan kroz drugi. Ako detetu pokažete magični trik gde prekršite ovo očekivanje, ono može da otkrije magiju. Oni otkrivaju ovo znanje tako što značajno duže gledaju na događaje sa neočekivanim, ili „magičnim“ ishodima, u poređenju sa događajima gde se ishodi očekuju. Bebe takođe očekuju da objekat ne bi trebalo da bude u stanju da samo trenutak postoji, pa nestane. Oni takođe mogu otkriti kada je ovo očekivanje prekršeno. Piloto i kolege su otkrili da je model dubokog učenja koji je započeo sa praznom tablom uradio dobar posao, ali je model zasnovan na kodiranju usredsređenom na objekte inspirisan kognicijom novorođenčadi bio znatno bolji. Potonji model je mogao preciznije da predvidi kako će se objekat kretati, bio je uspešniji u primeni očekivanja na nove animacije i učio iz manjeg skupa primera (na primer, uspeo je to nakon ekvivalentnog 28 sati video zapisa). Jasno je da je učenje kroz vreme i iskustvo važno, ali to nije cela priča. Ovo istraživanje Pilota i njegovih kolega doprinosi uvidu u prastaro pitanje šta može biti urođeno ljudima, a šta se može naučiti. Osim toga, definiše nove granice za ulogu perceptivnih podataka kada su u pitanju veštački sistemi koji stiču znanje. Takođe pokazuje kako studije o bebama mogu doprineti izgradnji boljih sistema veštačke inteligencije koji simuliraju ljudski um.
Izvor: Thenextweb
