James Webb teleskop prati potencijalno opasan asteroid
S vremena na vreme čujemo da se neki asteroid približava Zemlji, ali se obično ispostavi da će pored nje proći za hiljadu godina, na solidnoj udaljenosti. Jedan je pažnju privukao krajem 2024. godine, a do nas bi mogao da stigne relativno skoro – već 2032.
Uz pomoć teleskopa u Čileu detektovana je svetla tačka koja ne liči ni na jednu poznatu zvezdu, kometu ili asteroid iz kataloga. Teleskop je deo Mreže za zaštitu od udara asteroida (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System – ATLAS), a astronomima je pomogao da brzo prikupe podatke o asteroidu koji je dobio ime 2024 YR4. Okvirno su utvrdili putanju kretanja i zaključili da bi našoj planeti mogao da se približi 2028, pa onda i 2032. godine.
Asteroid 2024 YR4, za kojeg astronomi sada računaju da ima 2,3% šanse da pogodi Zemlju krajem 2032. godine, biće jedna od naučno zanimljivih meta za moćni svemirski teleskop James Webb. Ovaj asteroid je najopasniji od svih koji se trenutno prate, iako je procenat verovatnoće udara mali. Zato su astronomi već pokrenuli posebne procedure da bi putanju izmerili što preciznije. Tako je preko reda upao na listu tela koja posmatra James Webb teleskop, koji će se baviti proučavanjem veličine asteroida.
Na zahtev Evropske svemirske agencije James Webb teleskop će s posmatranjem asteroida početi već početkom marta, a zadatku će moći da se posveti tek četiri sata. Naučna zajednica se nada da će to biti dovoljno da uz pomoć svojih moćnih instrumenata teleskop otkrije više o asteroidu. Otkako je otkriven, zaključeno je da se vrlo brzo okreće oko svoje osi – kruženje završi na svakih otprilike 19,5 minuta. Prava veličina još uvek nije poznata, a pretpostavlja se da ima prečnik od između 40 i 90 metara. Trenutno je najvažnije da se utvrde tačne mere, jer su posledice udara asteroida prečnika 40 metara značajno drugačije nego da se radi o prečniku od 90 metara.
Webb teleskop će za posmatranje koristiti svoj instrument MIRI. To znači da će ga snimati srednjim infracrvenim spektarom, što će omogućiti preciznije utvrđivanje veličine. Naučnici bi nakon toga trebalo da procene putanju s većom preciznošću, i nakon toga (nadamo se) degradiraju 2024 YR4 na Torinskoj skali opasnosti na nulu. Ako se to ne dogodi na scenu stupa scenario odbrane planete koji do sada nikada nije aktiviran. Verovatnoća da će se to dogoditi je, istina, mala.
Izvor: Live Science
