Kako izabrati zanimanje budućnosti
Pekar, lekar, apotekar… Analize Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da će godišnje nestajati 15 odsto poslova, ali da će u isto vreme da nastane oko 70 hiljada novih zanimanja. Kako da izaberete pravu profesiju za decenije koje dolaze?
Predviđa se da tokom sledećih 25 godina ljudi neće obavljati 40 odsto poslova koji danas postoje, zbog čega je već sada važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove, poruka je Jurga Štukera iz softverske agencije Namics. Iako starije generacije brine veštačka inteligencija i sve brži nestanak nekih zanimanja, istraživanja pokazuju da čak 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje.
Neće biti posla za…
Tehnološki razvoj i razvoj informatičkog društva lagano „ubijaju“ mnoga zanimanja i profesije, kao što su:
- Poštar po svemu sudeći, ne samo da neće zvoniti dva puta, nego ni jednom. Komunikacija putem e‑mail‑a ili SMS‑a gotovo da je u potpunosti izbacila iz upotrebe pisane pošiljke. Čak i penzije uglavnom uplaćuju na tekući račun.
- Daktilografi – da li se neko još seća ovog zanimanja?
- Zanatlije – jeftini, novi proizvodi su kratkog veka i uvek ih je jeftinije zameniti novim nego popravljati.
- Radnici na šalterima – sigurni smo da će njihov nestanak mnogi jedva dočekati. Ostaje samo pitanje ko će nas onda nervirati? Zanimanje „političar“ ostaje do daljnjeg na spisku profesija koje tehnologija neće zameniti.
- Pravnici u firmama – sudije, advokati i tužioci… će verovatno i dalje biti neophodni, ali ne i pravni referenti
- Farmaceuti u apotekama
- Taksisti i vozači gradskog prevoza… dolaze automobili koji sami voze
Jurg Štuker je mišljenja da svako ko danas traži posao treba što pre da preispita i unapredi svoje veštine. Savremeno radno okruženje se opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Prema rečima Štukera, u budućnosti će ljudi sve češće obavljati više poslova odjednom, što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije“ koja podrazumeva da će ljudi sve više zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem različitih platformi.
Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal, mišljenja je Štuker.
Zanimanja budućnosti
- Genetski dizajner – razvojem genetike raste potencijal za razvoj grane medicine koja će se baviti genetskim inženjeringom na nerođenoj deci.
- Programer za stres – tražiće se aplikacije koje mogu da prate i smanjuju stres uz pomoć mobilnih telefona.
- Menadžer zdravlja radnika – ovog stručnjaka će u budućnosti imati svaka kompanija.
- Konsultant za privatnost – ljudi će biti izloženi deljenju privatnih podataka na Internetu, pa će pomenuti stručnjaci pružati savete kako odlučiti koje i koliko informacija podeliti sa svetom.
- Vertikalni farmer – u gradovima će morati da se razvijaju vertikalne farme.
- Dizajner intelignentne odeće – Zbog sve većeg uplitanja tehnologije u život ljudi, porašće zahtevi da se u odeću uključe tehnološka dostignuća i gadžeti.
- Socijalni radnik na društvenim mrežama – biće neophodni psiholozi i socijalni radnici na društvenim mrežama koji će pomagati ljudima koji se osećaju odbačenima u virtuelnom svetu.
- Wellness menadžer za starije – iako ovaj posao već postoji, u budućnosti će biti mnogo zastupljeniji.
- Epidemiolog – Američki zavod za zapošljavanje predviđa da će do 2020. ova branša biti 38,5 odsto veća nego danas.
Mnoga od ovih zanimanja deluju previše futuristička, a poneka i smešno, ali će tehnologija i veštačka intiligencija neminovno odrediti budućnost mnogih zanimanja, pa i uticati na odluku mladih koje zanimanje da izaberu. Svakako ne treba birati posao samo zato što je danas tražen, jer tehnologija tom brzinom napreduje da za četiri godine stvari mogu značajno da se izmene. Možda je najbolji savet – budite spremni da usavršavate veštine koje već posedujete… i potrebno je da „sa IT budete na TI“.
