Kako je WeChat pokorio Kinu
Najpopularnija kineska aplikacija za razmenjivanje poruka, WeChat, oduvek je imala bliske odnose sa vladajućim sistemom ove zemlje, budući je dobijala podršku za razvoj od kada se prvi put pojavila 2011. godine. Tako je opšteprihvaćeno da vlada cenzuriše sadržaje, te nadgleda aktivnosti korisnika, a sada bi aplikacija trebalo da dobije još važniju ulogu u životima kineskih državljana, budući da je pokrenuta inicijativa da se u okviru aplikacije nađe i sistem za identifikaciju građana.
Onima koji žive izvan Kine, često nije lako da razumeju značaj koji WeChat ima u ovoj zemlji, te stručnjaci kažu ga nije moguće uporediti sa ulogom bilo koje druge aplikacije koja paralelno postoji bilo gde u svetu. Osnovan je 2011. godine, te se nalazi u vlasništvu kompanije Tencent, a ima 902 miliona svakodnevnih korisnika, koji preko ove platforme razmene oko 38 milijardi poruka svakog dana. Tencent je tokom 2017. godine platformi dodao niz mini aplikacija, te korisnici u okviru WeChat-a mogu da igraju video-igre, plaćaju račune, zakazuju lekarske preglede, informišu se o najpopularnijim restoranima i klubovima, prijavljuju prekršaje policiji, pozivaju taksi, obavljaju video pozive, te dobiju pristup uslugama banke koju izaberu. Državni mediji, te vladine agencije, takođe imaju svoje WeChat naloge, u okviru kojih mogu da direktno komuniciraju sa korisnicima. Dominacija ove aplikacije omogućena i zahvaljujući postupcima vlade, koja je još 2009. cenzurisala Facebook Messenger, 2015. blokirala južnokorejsku aplikaciju Line, te 2017. zabranila i WhatsApp.
Tako je građanima Kine postalo skoro nemoguće da za svakodnevnu komunikaciju ne izaberu baš WeChat, te aplikaciju koriste i oni koji su napustili zemlju, budući da je to jedini način da komuniciraju sa prijateljima i članovima porodice koji još uvek borave u Kini. Sada postoji inicijativa i da ova aplikacija postane nacionalni sistem za identifikaciju građana, te bi WeChat trebalo da izdaje virtualne lične karte, koje će se u budućnosti koristiti umesto fizičkih dokumenata za identifikaciju. Budući da aplikacija već zahteva da korisnici prilikom registracije navode svoja prava imena, nije teško zamisliti da bi uskoro mogla da potpuno zameni tradicionalne lične karte, te stručnjaci taj korak već nazivaju „očekivanom evolucijom“.
Pilot program zamene ličnih karata počeo je u decembru 2017. godine, da bi se dodatno proširio u januaru ove godine, a razvilo ga je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti Kine, a u saradnju sa WeChat timom iz kompanije Tencent, a podržale su ga nacionalne banke, te druga vladina odeljenja. Da bi se priključili programu, korisnici moraju da se prijave u okviru prilagođene WeChat mini-aplikacije, a kako bi dobili neophodan sertifikat, te crno-belu ličnu kartu, koja može da se koristi prilikom obavljanja jednostavnih poslova, poput registracije u nekom internet kafeu, a kasnije mogu da zatraže i ličnu kartu u boji, koja služi za obavljanje zahtevnijih funkcija, poput bankarskih transakcija ili registrovanja firme. Korisnici svoj virtuelni dokument mogu da zaštite uz pomoć lozinke od osam cifara, a u buduće bi za to mogla da se koristi i Face ID tehnologija, a kao dodatak sigurnosnim merama, aplikacija će koristiti i otiske prstiju korisnika, te čipove iz njihovih fizičkih legitimacija.
U izveštajima iz državnih medija navodi se da će digitalne lične karte biti dobar način da se identitet dokaže u bilo kom trenutku, te na bilo kojem mestu, kao i da se korisnici zaštite od krađe ličnih podataka, te zloupotrebe identiteta. Naravno, korisnici će i dalje morati da sa sobom nose telefone koji ovakav način identifikacije i omogućavaju, a koji ih izlažu opasnosti, budući da su i sami osetljivi na napade, te razne zloupotrebe. Kina je i ranije eksperimentisala sa digitalnim načinima za legitimisanje, te se 2016. godine Biro za javnu bezbednost iz provincije Hubei udružio sa kompanijom Alibaba, a kako bi pokrenuli sličan elektronski sistem za identifikaciju preko aplikacije Alipay. Tokom prve godine ovaj sistem je koristilo oko 400 hiljada građana, a naredna ažuriranja omogućila su da ova aplikacija postane validna zamena za fizička dokumenta, ali je program vrlo brzo prekinut, te se nije preciziralo zbog čega je do toga došlo.
Neki stručnjaci su zabrinuti da bi ovakve transformacije u okviru WeChat platforme mogle da ugroze privatnost građana, a zbog povezanosti kompanije sa vladom ove zemlje. Iako iz kompanije tvrde da nema razloga za zabrinutost, očigledno je da na tehničkom nivou korisnicima ne nude zaštitu od potencijalnog monitorisanja aktivnosti od strane vladinih agenata, te državnih agencija. Upravo zbog toga je Tencent dobio 0 od mogućih 100 poena u izveštaju Amnesty International-a za 2016. godinu, a kada je u pitanju ocena zaštite slobode govora na WeChat platformi, te zastupljenost end-to-end enkripcije.
Izvor: The Verge
