Kako zadržati dobar kadar u okviru svoje kompanije

Kompanije koje nemaju iste korporativne vrednosti kao njihovi milenijumski radnici, rizikuju da ostanu bez njih. Transparentnost između onoga što pričate i onoga što radite nikada nije bila važnija kao sada. Svaka firma koja ima praksu da laže milenijalce, bilo da je to direktno ili indirektno, rizikuje da joj opadne baza mušterija i klijenata i da ugrozi korporativni imidž. Izvrtanje istine, ili prazne priče su jednostavno loše ideje.

Međutim, svaka kompanija zna da je ovih dana potrebna primamljiva misija kako bi opravdala to što radi, i ovo je standardna praksa za većinu preduzeća i lidera. Milenijalci su, više nego druge generacije, naročito okrenuti ka misiji. Kao što je pokazalo istraživanje Nielsen-a iz 2014. o važnosti društveno odgovornog poslovanja kompanija (CSR), upravo su milenijalci oni kupci koji su spremni da potroše više na robu koja je proizvedena na etički način ili sama po sebi promoviše vrednosti poput zaštite životne sredine, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti ili klimatskih promena, no potraga za etičnošću ne završava se na kupovini.

Milenijalci su, prema zaključcima studije univerziteta Stenford, u 90% slučajeva spremni da prihvate lošije plaćeni posao, ukoliko smatraju da kompanija u kojoj im se posao nudi istinski brine o zaposlenima, okolini, lokalnoj zajednici ili organizuje proizvodnju na etičan način. Kompanija Deloitte je, opet, utvrdila da mladi radnici nisu impresionirani veličinom ili dužinom postojanja kompanije, već im je od ključne važnosti čime se bavi i kako postupa prema svojim zaposlenima. Prilikom donošenja te ocene neće im odvratiti pažnju marketing određene kompanije ili interesovanje koje se oko nje stvara na društvenim mrežama, jer znaju gotovo instiktivno da razlikuju reklamu ili „plasiran sadržaj“ od autentične informacije ili stava. No, ako se ispostavi da proizvod odgovara željama i vrednostima u koje milenijalac veruje, kompanija može da računa na čitav niz usluga od strane takvog zadovoljnog klijenta.

Za sada ovo zvuči kao odličan spoj i način da privolite milenijalne radnike i kupce, a istovremeno da težite ka nečemu značajnom. Ali to takođe može da bude zamka, i sigurno, mač sa dve oštrice. Problem je što većina izjava o misiji (isto važi i za dokumente u kompanijama, interne beleške i govore viših rukovodilaca o korporativnim vrednostima) navode tvrdnje koje često nisu istinite.

Jedina stvar koja zanima milenijalce više od misije je transparentnost, integritet i odgovornost. Ako kažete milenijalcu da ćete nešto učiniti, oni zapravo i očekuju od vas da to uradite. Nasuprot ranijim generacijama koje su možda shvatale da reći nešto i uraditi ne mora nužno uvek da se poklapa, ili možda oni koji su razumeli da se ponekad stvarnost nađe na putu čak i najboljim namerama. Naprotiv, milenijalci su mnogo bukvalniji, tako da je možda bolje da priču podržite delima.

Kada vaša priča nije potkrepljena delima, a u suštini moderan biznis je kompleksan i ne funkcioniše sve kao na reklamama, milenijalci reaguju lično. A kada milenijalci izgube poverenje, veoma su nemilosrdni, i nije im problem da javno i otvoreno, ocrne svaki pokušaj biznisa da određene vrednosti promoviše samo na rečima a ne i na delima. Tako da sada imate milenijalce u vašoj kompaniji, koji su se priključili zbog onoga što ste obećali, a ispostavilo se da ste lagali (ili je makar takva presuda milenijalaca), i sada ste zapeli.

Milenijalci su posebno naviknuti da traže informacije o stvarima koje ih interesuju, iz različitih izvora, i ne slažu se baš sa zastarelim pojmovima karijerne lojalnosti. Zbog svih ovih osobina milenijalaca, vrlo je rizično usvojiti uzvišenu misiju koju nije moguće podržati delima.

Dakle, šta uraditi? Najbolji odgovor na ovo pitanje je: imajte moćnu misiju u koju zaista verujete i pratite implikacije te misije kada je potrebno doneti teške odluke. Možda bi korporativni lideri trebalo da potroše više vremena na stvaranje kulture koja donosi vrednost zaposlenima, putem mogućnosti za učenje ili putem mogućnosti za postizanje nečega teškog ili nečega važnog.

Više nego ikada, mobilnosti u karijeri ima sve više, što znači da ljudi imaju više izbora gde mogu da rade. U međuvremenu, jasne granice između rada i života se sve više brišu, a naši poslodavci čine deo naših online profila. Možda, mesto gde radite govori više o vama i vašem identitetu nego ikada ranije. Većina zaposlenih želi da uči i da se usavršava i želi da se oseća dobro na mestu gde radi. Zato provedite vreme da shvatite šta čini ljude, šta žele u svom stadijumu karijere, i učinite sve što možete da im pomognete da stignu do željenog cilja. Ovde nije reč o povlađivanju milenijalcima, reč je o stvaranju organizacije koja je toliko privlačna najobrazovanijoj i tehnički veštoj generaciji koja je ikada kucala na vaša vrata tražeći posao kome će želeti da se priključi i želeti da ostane.

Privlačenje i zadržavanje talenata, naročito milenijumskog talenta, jedna je od glavnih briga za korporativne lidere širom sveta. Više nego ikada pre, odgovor mora da dođe iz vaše kulture. Postanite transparentni, pružite priliku za učenje i imajte integritet. Zapamtite, ljudi gledaju i to pažljivije nego što mislite.

Izvori: BBC, Biznis i Finansije