Kakvi su nam startapi?

Pojam startapa već se odomaćio i u našoj terminologiji. Sve češće čujemo za primere uspešnih timova iz Srbije koji su imali dobru ideju i uspeli da pronađu put do tržišta, ali i investitora

Da se situacija u našoj zemlji promenila, svedoče i brojni događaji koji se bave ovom tematikom, otvaraju se hub-ovi koji okupljaju startape, a radi se i na edukaciji.

Startap Akademija, škola tehnološkog preduzetništva, ove godine upisuje treću generaciju polaznika.

U odnosu na pre par godina situacija je znatno drugačija, kaže Vladimir Trkulja iz organizacije SEE ICT, jedne od prvih koja se bavila razvojem startap kulture u našoj zemlji. U Srbiji danas postoji vrlo plodna startap zajednica.

„Prvi startap događaj u Srbiji napravili smo 2011. godine u junu – bio je to How to Web Belgrade konferencija, koja je privukla solidnu ekipu predavača iz Evrope i okupila domaće ljude koji su se bavili (ili su želeli da se bave) tehnologijom i preduzetništvom. Tražilo se na desetine karata više, ali kvalitet domaćih timova koji su predstavljali svoje kompanije zaista je bio, iz današnje perspektive, u najmanju ruku diskutabilan.

Ako pogledamo Startit Festival, održan ove godine, gde je više od 50 domaćih startapa predstavilo svoje kompanije investitorima i povratne informacije od tih investitora – takvi problemi su definitivno iza nas. Startapa ima sve više, formirali smo zajednicu koja je vrlo plodna i sposobna da iznedri investabilne kompanije, ali i kompanije kojima nije potreban spoljni novac da bi bile profitabilne”, rekao je Trkulja.

Prema njegovom mišljenju, startap zajednica postoji, ali su tu i svi neophodni preduslovi za njen dalji razvoj.

„Postoje redovni susreti ljudi koji se interesuju za ovu temu (Startit meetups), kao i formalizovani program obuke za tehnološko preduzetništvo koji realizujemo kroz Startap Akademiju, a odskoro je na raspolaganju i Potkrovlje HUB, odnosno mesto gde startapi mogu da rade na razvoju svog proizvoda u inspirativnom i podržavajućem okruženju, sa mentorima, a tu su naravno i brojni događaji i konferencije čija je primarna ciljna grupa startap zajednica”.

Iako će neke ta informacija možda iznenaditi, Vladimir kaže da je domaćim startapima dostupna i novčana podrška.

„Novac je zapravo prilično dostupan, bilo kroz domaće investicione fondove, razne grantove i inostrane investitore koji su do sada uložili ozbiljan novac u srpske startape. Ono što mi možemo da prebrojimo jeste to da je do sada investirano oko milion evra u startape koji su na direktan ili indirektan način prošli kroz programe koje realizuje SEE ICT”, kaže on.

Jedan od pokazatelja da se scena razvija jeste i novi hub koji uskoro kreće sa radom – ICT Hub, a direktor ovog hub-a Kosta Andrić kaže da su organizacije koje su bile aktivne u ovoj oblasti stvorile dobru osnovu.

„U odnosu na naše želje i ciljeve, utisak je da je sve još uvek na samom početku, ali zahvaljujući radu i naporima različitih organizacija, IT konferencijama i pojedincima koji šire ideju IT preuduzetništva, rekao bih da smo imali dobre osnove i prijateljsku sredinu za pokretanje projekta.

Mi nismo pioniri u ovom poslu, ali jesmo inkubator koji dolazi kao inicijativa iz privatnog sektora i svesni smo svih izazova poslovanja u Srbiji”, rekao je on.

Andrić dodaje da su njegov tim i on imali prilike da čuju dobre ideje potencijalnih stanara ICT Hub-a, te da sada predstoji posao kako se ne bi ostalo na idejama.

Ko pokreće startape

Iako je percepcija da su to uglavnom mladi ljudi koji dobro poznaju tehnologije, istina je da ne postoje nikakva ograničenja.

Startape pokreću svi oni koji žele da naprave nešto što će ostaviti trag na globalnom nivou, kaže Vladimir Trkulja, dodajući da moraju biti i dovoljno hrabri kako bi svoje slobodno vreme žrtvovali za rad na proizvodima u koje veruju.

„Polaznici Startap Akademije su svih godišta, od studenata do ljudi koji iza sebe imaju karijeru od 30 godina i žele nove izazove. U suštini, nema nikakvih ograničenja, zabluda je da je neophodno imati veštine u oblasti programiranja – istina je da treba verovati u svoju ideju, validirati je i okupiti tim ljudi koji mogu da je realizuju”, rekao je Trkulja.

Hrabrost je ono što se prepoznaje i među zainteresovanima za ICT Hub, kaže nam Kosta.

„Naše iskustvo je da su to uglavnom mlađi ljudi, sa izvesnom dozom avanturizma i hrabrosti koji su po meni sastavni deo uspeha. Ono što poseduju svi jeste strast prema tehnologiji i potreba za inovativnošću i stalnim pomeranjem granica”, rekao je on.

Prepreke

Ukoliko onima koji ulaze u startap svet ne nedostaju hrabrost i motivisanost, a podrška u vidu hub-ova i investicija takođe ne izostaje, postavlja se pitanje da li postoje i šta su prepreke na koje nailaze domaći startapi.

„Jedan od problema pomalo je paradoksalan – programeri su ti koji su gotovo neizostavno suosnivači startapa, a oni nemaju nikakav problem da pronađu posao i zarađuju vrlo ozbiljan novac iz Srbije, freelance-uju ili odu u inostranstvo.

U njihovom slučaju ta motivacija veoma je bitna, jer s jedne strane imate dobro plaćen posao, a s druge, neizvesnu preduzetničku budućnost, koja vam definitivno pruža izazov, priliku da mnogo toga naučite i radite na proizvodima u koje zapravo verujete.

Ovde bih morao da pomenem državu, koja apsolutno ništa nije uradila u poslednjih nekoliko godina da podrži tehnološke preduzetnike u njihovom nastojanju da osvoje globalno tržište – hroničan je nedostatak razumevanja i spremnosti da se nešto preduzme da se startapima olakša poslovanje”, kaže Trkulja.

„Jedan od ciljeva ICT Hub-a jeste da pokuša da odgovori na različite izazove koje imaju startapi na početku svoga puta od ideje do proizvoda”, dodaje Kosta Andrić iz ICT Hub-a.

Podrška startapima

Već nekoliko meseci funkcioniše Potkrovlje HUB, prvi prostor u Srbiji u kojem startapi mogu da rade na razvoju svojih proizvoda i da koriste pristup mentorima, a ovaj projekat realizovao je SEE ICT, uz podršku beogradske Opštine Savski venac.

Ove jeseni, s radom kreće i ICT Hub, biznis-inkubator za informacione i komunikacione tehnologije koji će biti smešten u Naučno-tehnološkom parku Zvezdara. Projekat ICT Hub realizuju DNA Communications i Orion Telekom u saradnji sa USAID-om.

Pored njih, partneri projekta su i Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Serbian Private Equity Association (SPEA). Svako od partnera, na svoj način, doprineo je stvaranju ICT Hub-a i učestvovaće u njegovom radu.