Koliko je Linux napredovao za 25 godina?

Prošle godine Linux je proslavio veliki jubilej – 25 godina postojanja na PC računarima. Dokle je ovaj operativni sistem stigao i zašto ga nema više na našim računarima? Koju distribuciju izabrati da bi ga bilo više?

Za dve i po decenije Linux je prevalio ogroman put. Od operativnog sistema koji su „u podzemju“ koristili samo IT eksperti i zaluđenici, do sistema koji je postao standard za veliki broj serverskih platformi. Tokom prethodne decenije Linux je uspeo da prevaziđe sve legalne i tehničke pretnje gigantskih softverskih kompanija i, što je još važnije, da prevaziđe odbojnost korisnika. Prema aktuelnim podacima, čak 98 procenata superračunara koristi upravo Linux, 80 procenata svetskih finansijskih transakcija obavlja se preko tog operativnog sistema i ogroman broj raznih servera koristi Linux. Uz teško merljiv broj mobilnih telefona koji koriste Android (baziran na Linux‑u), dolazi se do činjenice da je Linux prisutan svuda oko nas.

Ta opšta prisutnost se ipak ne oseća na desktop/notebook tržištu. Problem je što to „samo“ iznosi ogromnu većinu korisnika PC računara koji na njima obavljaju svoje standardne poslove. Najveći problemi Linux‑a za probijanje do desktop računara tokom svih ovih godina bili su komplikovaniji korisnički interfejs i softverska podrška.

Nedostaje softver

Problem korisničkog interfejsa odavno je rešen, pa sada postoje Linux verzije (distribucije) koje mnogo podsećaju na Windows ili MacOS, što olakšava eventualni prelazak. Drugi problem još uvek postoji, ali se s vremenom rešavao pa je situacija bolja, barem kada se radi o količini softvera. Sav bazični softver odavno postoji u Linux verziji, što znači da sve standardne svakodnevne aktivnosti funkcionišu bez problema.

Sa profesionalnim softverom za kreiranje sadržaja situacija je nešto lošija. Od najpopularnijeg 3D modeling/rendering softvera samo Maya postoji u Linux verziji, dok su najvažniji Autodesk programi i dalje vezani za Windows/MacOS. Adobe takođe nema želju da podrži Linux, a razlog je uglavnom isti za sve – nedovoljan broj Linux desktop korisnika. Postoje, ipak, alternative: umesto Photoshop‑a može da se koristi GIMP, a Krita i Inkscape nude veliki broj funkcija koje ima i čuveni Adobe‑ov softver. Zamena za Premiere su Lightworks ili Kdenlive. Naravno, sve što valja mora i da košta, pa Lightworks nije besplatan, ali u njegovo ime govori dosta holivudskih filmova koji su montirani na njemu (recimo, The Wolf of Wall Street). Lightworks ima free režim, ali i očekivana ograničenja, koja se svode na 720p rezoluciju. Za sve preko toga, Kdenlive je preporučljiva besplatna opcija.

Ako ipak ne možete bez Photoshop‑a ili nekog drugog Windows softvera, tu je Wine. Reč je o emulatoru koji omogućava pokretanje Windows programa pod Linux‑om, a aktuelna verzija podržava veliki broj programa, među kojima su čak i igre. Nema baš mnogo popularnih igara u pravoj Linux verziji, pa neko ko želi jedan OS za sve, teško se opredeljuje za Linux. Valve se angažovao kako bi preko Steam‑a obezbedio nešto veći broj naslova. Trenutno je možda najpopularnija igra koja postoji u Linux verziji DOTA2. Ipak, Wine uspeva da reši dobar deo problema, pa je preko njega moguće pokrenuti i Blizzard igre tipa WOW ili Diablo 3 i još dosta toga. Najnovija Wine verzija ima i DirectX11 podršku, pa sve može i da izgleda kao pod Windows‑om. Performanse su nešto slabije, ali na malo jačim računarima ni to nije velika muka.

Priča o performansama ume da bude kontradiktorna u odnosu na glavni razlog zbog kojeg se neko odlučuje za Linux – cena. Linux je, kao besplatan operativni sistem s dosta softvera, pravi izbor za štediše. Hardverski zahtevi su mnogo skromniji nego kod Windows‑a. To je veoma značajno za starije računare kojima se može „udahnuti nov život“ instalacijom neke verzije Linux‑a. Zahteva se manje prostora na hard‑disku, upravljanje memorijom je jednostavnije a i sam operativni sistem angažuje manje resursa, što ga čini naročito pogodnim za starije notebook računare. Tako se notebook‑a iz perioda Viste može učiniti sasvim upotrebljivim. Ako se napravi i blaga hardverska intervencija dodavanjem malog i jeftinog (60 GB, na primer) SSD‑a, razlike u performansama i upotrebljivosti postaju ogromne u odnosu na Windows. Uz OpenOffice ili LibreOffice, primene poput pristupa Internetu, muzike, filmova itd daju mogućnost korisnicima da opet veoma produktivno koriste svoj stari računar.  

Linux, ali koji?

Prednosti Linux‑a su, dakle, jasne pa ostaje da probate neku od verzija, popularno nazvanih distribucija, a njih ima raznih. Preporučićemo nekoliko, u zavisnosti od primarne primene računara na kojima OS treba da bude instaliran. Tu je pre svega Ubuntu, gde su instalacija i održavanje maksimalno uprošćeni, baza drajvera je veoma velika, pa procedura pokretanja prolazi bez problema. Tu je dosta dodatnog softvera, kao i app i play store koji omogućavaju lako pretraživanje i instalaciju dodatnog softvera. To je sigurno najbolja početna stanica za sve Linux novajlije.

Sledeće dve distribucije takođe su prijateljski nastrojene prema korisnicima, ali ih karakteriše bogatiji i lepši interfejs – ElementaryOS i Linux Mint. ElementaryOS izgleda odlično i to je distribucija koja je najviše napredovala u poslednje vreme. Istina, nije potpuno besplatna pa je za preuzimanje potrebno uplatiti određenu sumu, a ta suma ostavljena je na izbor korisniku kroz proizvoljnu donaciju. Svako uplati koliko želi pa ElementaryOS može da se kupi i za jedan dolar. Linux Mint je besplatan i postoji u četiri verzije interfejsa (Cinnamon, Mate, Xfce, KDE), a razlika je baš u izgledu. Možete probati sve i izabrati onu koja vam se estetski najviše dopadne. Pored estetike, obe su distribucije odlične za desktop i notebook svakodnevne primene.

Ako tražite „što lakšu“ distribuciju za stari (ili još stariji) računar, LXLE je upravo takva. Bazirana je na Ubuntu 16.04, ali je optimizovana za što manju hardversku zahtevnost. Komplikovanije stvari su uklonjene, ali sve osnovno i dalje je tu. To je trenutno najbolje rešenje za oživljavanje starih računara.

Ukoliko pravite server, CentOS i REHL su pogodne distribucije. U sebi već sadrže sve potrebne alate pa skoro da nije potrebno ništa dodatno instalirati. Na kraju, preporuka za sistem administratore koji nekim čudom ne koriste barem povremeno Linux za neke poslove: Parrot Linux je prilagođen sysadmin poslovima, što znači da ima sve moguće alate, pa je definitivno treba probati.

Izbor je, dakle, širok pa ukoliko ste raspoloženi za eksperimentisanje (i uštedu), Linux je tu. Platforma je ozbiljno napredovala tokom godina, sem u desktop primeni. Ali možda će se i tu stvari promeniti…

(Objavljeno u PC#247)