Komentar: 5G (skoro) stigao, šta sad?
Najava instalacije 5G mreže u Srbiji svakako poziva na razmišljanje. Želite li uopšte 5G? Šta će vam on realno doneti i koliko će vas koštati? Iz San Franciska nam stižu realna iskustva iz 5G života…
Pre skoro 30 godina, u julu 1996, PC je objavio moj tekst „Internet stigao, šta sad?“ (PC#15). Internet je dva meseca ranije stigao u Srbiju, pa mi je bila želja da čitaocima koji tek dobijaju pristup svetskoj Mreži objasnim šta je zapravo Internet i kako se on koristi u normalnom svetu. Tada smo kasnili sedam ili osam godina za globalnim bumom Interneta, što je moglo da se pravda ratom i sankcijama.
Sada nema nikakvog opravdanja za činjenicu da Srbija kasni nekih šest godina sa uvođenjem 5G mobilne telefonije. Osim možda sebičnog stava države da operator u njenom vlasništvu treba da štedi pare, pa da umesto kupovanja 5G opreme ulaže u razne (para)državne projekte, čak i u obližnjim zemljama. A onda po sili zakona moraju da čekaju i konkurentski operatori. I tako je Srbija danas crna mrlja na mapi Evrope, jedna od retkih država koje nemaju 5G mrežu. To se, reklo bi se, uskoro menja, pa se mnogi pitaju šta će im 5G zapravo doneti.
Ovo je lični pogled iz ugla korisnika koji neće govoriti o gigabitima, pingovima i spektrima, već o tome kako se 5G zapravo ponaša kada stigne na vaš telefon
Spremni ste za 5G?
Za početak treba reći da 5G mreža neće doneti takav spektakularni pomak kao što ga je doneo Internet – daleko od toga. U Srbiji su dostupne 4G mreže koje solidno funkcionišu (često čak i bolje nego u Americi, verovali ili ne), „svi“ već imaju pametne telefone i 5G im u svakodnevni život neće doneti neku ključnu razliku. Barem na prvi pogled. Ipak, treba razumeti mnoge razlike (pa i zablude) koje sam u američkoj praksi „prikupio“ tokom prethodnih godina. Ovo je, dakle, lični pogled iz ugla korisnika koji neće mnogo govoriti o gigabitima, pingovima i spektrima, već o tome kako se 5G zapravo ponaša kada stigne na vaš telefon.
U praksi ćete često naleteti na „lažni 5G“: neki operateri prikazuju „5G E“ ili „5G UC“ što nije pravi 5G već nešto unapređeni 4G
Prva dobra vest je da ste, kao čitalac časopisa PC, verovatno uvek na vrhuncu tehnologije, pa svakako već imate 5G telefon. Doduše, pitanje koji… Za razliku od 4G LTE mreža, koje su u velikoj meri standardizovane širom sveta, 5G koristi mnogo širi spektar frekvencija, pa različite zemlje (čak i različiti operatori unutar iste zemlje) koriste različite opsege. Ako naručujete telefon iz inostranstva, važno je proveriti koje 5G bandove (npr. n1, n3, n28, n78…) uređaj podržava. Dobar izvor za ovu proveru su sajtovi WillMyPhoneWork.net i GSMArena.
Brže, brže, ali…
Ako ste telefon kupili u Srbiji najverovatnije je sve ok – onog momenta kada mreža bude dostupna, odnosno kada vaš operator instalira potrebne bazne stanice (kojih će biti puno!), u gornjem uglu ekrana vašeg smartfona pojaviće se magična ikona „5G“. Dobro, možda ćete prethodno morati da zamenite SIM, uz šta će stići i neki dodatni račun… Operatori ulažu velike pare u licence i 5G opremu, pa će se od početka truditi da što brže povrate investiciju.
I tako, 5G ikona i mnogo brži Net? Pa… biće brži, ali ne nadajte se da će to biti neko ubrzanje za red veličine. U urbanim sredinama, 5G je zaista brži i responsivniji, ali razlika u svakodnevnim aplikacijama nije spektakularna. Streaming videa, surfovanje Internetom, dopisivanje preko WhatsApp-a ili gledanje TikTok-a rade podjednako dobro i na 4G i na 5G. „5G razlika“ se oseća kada preuzimate veće datoteke, instalirate aplikacije ili update-ujete sistem na telefonu. Tada 5G znači da ćete potrošiti desetak sekundi umesto jednog ili dva minuta.
Iako će se operatori verovatno hvaliti dobrim pokrivanjem teritorije, naročito kada se radi o gradovima, u stvarnosti 5G signal nije svuda prisutan. Ni izbliza. U velikim gradovima poput Njujorka ili mog obližnjeg San Franciska teritorija je pristojno pokrivena signalom, ali često se desi da dok hodate ulicom, prelazite sa 5G na 4G pa opet nazad, često nekoliko puta u minutu. U predgrađima i ruralnim krajevima 5G prijem je često simboličan, ako ga uopšte ima. Ovo zna da bude frustrirajuće ako očekujete stabilnu mrežu za, recimo, video konferenciju dok ste na terenu.
Tri lica 5G-a
Postoje tri glavna „nivoa“ 5G mreže, koje korisnici najčešće ne razlikuju. Low-band 5G je najrasprostranjeniji, ali nudi tek neznatno više brzine od 4G. To je kao neka turbo verzija LTE mreže. Mid-band 5G nudi gigabitne brzine, ali je signal stabilan samo nekoliko stotina metara od bazne stanice.
mmWave (millimeter wave) je pravi 5G iz snova: brzina prenosa podataka je između 2 i 3 Gbps, pod uslovom da niste daleko od antene. I to ne samo geografski: jedno drvo ili zgrada mogu da otežaju komunikaciju pa i da blokiraju signal.
Postoje tri glavna „nivoa“ 5G mreže. Low-band 5G je najrasprostranjeniji ali nudi najmanje, Mid-band donosi gigabitne brzine ali na kratkom dometu, a mmWave je pravi 5G iz snova
Najveći broj korisnika u SAD koristi mid-band, jer je balansiran između brzine i dometa. mmWave je super, ali nemojte na njega računati svuda. Ne znam kako će biti u, recimo, Beogradu, ali očekujem da ćete na punu brzinu moći da računate samo u centru grada, barem za prvo vreme.
Gde se zaista oseća?
Najviše volim 5G kada koristim tethering, tj. kada je moj telefon hotspot za laptop. 5G znači razliku između normalnog rada „kao na optici“ i umerenog nerviranja. U reklamama piše da uz 5G slobodno možete da otkažete kućnu optiku ili kablovsku mrežu, ali teško da bih išao tako daleko. Dobro, kablovski Internet je danas prilično bez veze, ali ako imate optiku do stana ili firme, ne odričite je se zato što ste prešli na 5G. Žica je ipak žica (posebno ako je od stakla) i donosiće kvalitetniji rad još mnogo godina. Kad ponekad kućni Internet otkaže, 5G bude sasvim lepa zamena.
Ako volite gejming u pokretu, 5G je prosto neophodan – latencija je niža nego u 4G mreži, što se ozbiljno primećuje kod online igranja. PUBG, Fortnite i slične igre su fluidnije i bolje se borite sa konkurentima, koji možda imaju sporiju komunikaciju.
Značajnu razliku primećujem kod navigacije: Google Maps je u svakom momentu brži, sve je nekako „glatko“, posebno kada pretražujete mape i tražite rutu dok se vozite.
Šta nije sjajno?
I na „minus tasu“ vage nađe se poneki adut. 5G čipovi brže cede bateriju. Uređaji se pregrevaju, a baterija zna da se isprazni 20-30% brže nego na 4G uređaju. Vremenom čipovi napreduju pa se i potrošnja optimizuje, ali je problem i dalje prisutan.
U praksi ćete često naleteti na „lažni 5G“: neki operateri prikazuju „5G E“ ili „5G UC“ što nije pravi 5G već nešto unapređeni 4G. Korisnik nema jasnu informaciju da li koristi zaista novu generaciju mreže.
Na to treba dodati i pitanje cene: u nekim paketima u SAD, 5G pristup se dodatno plaća. Ne znam kako će biti u Srbiji, ali u Americi se razlike smanjuju, ne zbog velikodušnosti operatora nego zbog toga što bi oni želeli da se što pre pređe na 5G, da ne bi održavali dve generacije opreme.
5G na vrhuncu
Ako postoji država koja može da posluži kao ogledalo budućnosti 5G mreža, to je Južna Koreja. Ova zemlja je među prvima komercijalno lansirala 5G još 2019. godine i brzo dostigla milionski broj korisnika. Tokom kratkog boravka u Seulu, imao sam priliku da isprobam kako izgleda svakodnevni život sa gotovo potpunom 5G pokrivenošću. Razlika u odnosu na USA je bila očigledna.
Prvo što se primeti jeste konzistentnost. Bilo da se nalazite u podzemnoj železnici, tržnom centru, kafiću ili šetate pored reke Han, 5G signal je prisutan i snažan. Brzine od preko 1 Gbps nisu retkost, čak ni u pokretu. Aplikacije koje zahtevaju velike količine podataka (VR streaming, 4K video pozivi) funkcionišu bez ikakvog zastoja. Uživao sam tokom vožnje KTX brzim vozom između Seula i Busana. Voz se kreće brzinom većom od 300 km/h, a ja sam, iz radoznalosti, uključio 5G hotspot sa telefona i povezao laptop. Očekivao sam da će signal pucati svakih par minuta ali se to jednostavno nije desilo. Tokom čitava tri sata, radio sam online, sinhronizovao fajlove na cloud, pa čak i odgledao jednu epizodu serije na Netflix-u u 4K kvalitetu… bez keširanja, bez „pauziranja da učita“, bez frustracija.
Još jedna zanimljiva situacija desila se u LG showroom prostoru u Seulu, gde je demonstracija 5G AR aplikacije pokazivala kako možete uživo „hodati“ kroz virtuelni nameštaj i menjati mu boje i oblike u realnom vremenu. Aplikacija nije bila na lokalnom uređaju već se renderovala na serverima i slala vam sliku kroz 5G mrežu. Latencija je bila toliko niska da niste imali utisak da išta putuje „na daljinu“. Kada to doživite, shvatite da 5G nije tu samo da biste brže skidali slike s Mreže, već da otvara potpuno novu klasu digitalnih usluga koje ranije nisu bile moguće. Zato je u Koreji masovno koriste interaktivne AR turističke table, pametne stanice javnog prevoza koje reaguju na korisnika, pa čak i prodavnice bez osoblja koje funkcionišu zahvaljujući visokoj propusnosti i niskoj latenciji 5G mreže. Južna Koreja pokazuje kako 5G može zaista da promeni način na koji koristimo mobilne uređaje i digitalne servise.
Evolucija a ne revolucija
Šta reći na kraju… 5G donosi stvarne prednosti, ali to još nije magična tehnologija koja će promeniti život. Kada proradi i kod nas biće dobrodošlo unapređenje, ali ne očekujte čuda. Pravi potencijal 5G mreža će se videti tek kada se masovno primene u IoT uređajima, autonomnim vozilima, telemedicini i industrijskoj automatizaciji. Do tada, većina nas će jednostavno imati malo brži Internet dok čekamo autobus. I to je sasvim u redu.
Bilo kako bilo, verujem da ćete na 5G odmah preći. Ako kupujete novi telefon, svakako treba uzeti model koji podržava 5G, što je uveliko standard u srednjoj i visokoj klasi. A ako imate 4G telefon… pa, eto dobrog opravdanja da ga promenite!
dr Sava Zdravković