Komentar: DeepSeek AI zemljotres
Tehnološki svet ponovo bruji o Kini, ali ovog puta ne zbog telefona ili električnih automobila, već zbog AI-a. DeepSeek, startap iz Hangdžoua, lansirao je AI alat koji je izazvao pravi haos na globalnom tržištu.
Kada je DeepSeek prikazan, američka NVIDIA je u jednom danu izgubila 400 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, što je po svemu sudeći najveći gubitak u istoriji američkog tržišta deonica. Za kompaniju koja praktično drži ključeve AI razvoja, ovo je bio hladan tuš – ili, bolje rečeno, kineski cunami.
Dok američke kompanije poput OpenAI-a troše 500 milijardi dolara na grandiozni projekat Stargate, kineski DeepSeek je uspeo da razvije konkurentnu tehnologiju koristeći osnovne čipove i znatno manje resursa. Stargate project je vizija u kojoj tehnološki divovi kao OpenAI, Oracle i SoftBank planiraju da ulože 500 milijardi dolara u izgradnju AI infrastrukture. Projekat podržava i Donald Trump, koji je ovaj potez nazvao „budućnošću američkog tehnološkog suvereniteta“.
Međutim, ostaje pitanje: da li bacanje pola milijarde dolara na problem garantuje uspeh? Ili je to još jedan skup eksperiment s neizvesnim rezultatima? Tu je i Mark Zuckerberg, čovek koji nikad nije propustio priliku da doda još jednu stranicu u knjigu „Skupi projekti s neizvesnim ishodom“. Najavio je da Meta ulaže 60 milijardi dolara u razvoj Meta AI-a. Posle ne baš uspešnog metaverzuma, teško je gledati na ovakve najave bez doze skepticizma.
Možda bi Meta trebalo da manje ulaže u bombastične prezentacije i PR kampanje, a više u tehnologiju koja zapravo donosi rezultate. Ili, barem, da prestanu da izmišljaju reči poput „metaverzuma“ koje niko ne koristi u svakodnevnom govoru.
Kako su to napravili?
Ono što je fascinantno u priči o DeepSeek-u jeste koliko su pragmatični. Njihova filozofija podseća na nešto što bi vaša baka rekla: „Radi s onim što imaš i ne komplikuj“. Umesto da bacaju milijarde na najnovije čipove ili luksuzne AI laboratorije, oni su uzeli osnovne alate i napravili konkurentnog chatbot-a. Čipovi koje koriste su obično starije generacije, ali su prilagođeni tako da izvlače maksimum iz ograničenih resursa.
DeepSeek je optimizovao svoj AI algoritam tako da troši manje računarskih resursa, što znači da ne zahteva skup hardver za trening modela. Umesto da prate uobičajeni „američki recept“ – više podataka, više čipova, više energije – oni su razvili algoritme koji su efikasni, minimalistički i fokusirani na specifične zadatke. To im je omogućilo da smanje troškove bez žrtvovanja kvaliteta rezultata.
Takođe, kineske kompanije često blisko sarađuju s vladinim institucijama, što može značiti i pristup ogromnim količinama podataka na lokalnim serverima, kao i podršku u obliku subvencija ili povoljnijih zakonskih okvira.
Panika
Ovaj događaj je izazvao paniku u Silicijumskoj dolini, gde je mantra već decenijama ista: veći budžet znači bolju tehnologiju. Ali, kako stvari stoje, veći budžet sve češće znači samo veću propast. DeepSeek-ov uspeh je podsetnik da inovacija nije nužno u visini ulaganja, već u idejama i sposobnosti da se one sprovedu u delo.
Dok se američke kompanije fokusiraju na to kako da kreiraju AI modele koji će rešavati probleme sveta (koji možda još i ne postoje), Kinezi su jednostavno rešili da naprave nešto što radi – brzo, jeftino i efikasno. Tako su uspeli da uzdrmaju gigante poput OpenAI-ja, koji su do sada dominirali industrijom AI-a zahvaljujući saradnji s kompanijama kao što je NVIDIA.
Na kraju, dok gledamo ovu novu AI trku između SAD i Kine, jedno je jasno: nije važno ko ima veći budžet, već ko zna bolje da ga iskoristi. Trenutno se čini da Kinezi igraju mudrije, ali tek smo na početku…
