Komentar: Jesmo li previše zavisni od mašina?
Roboti nas još nisu u potpunosti zamenili, ali nam mašine i drugi kućni aparati uveliko pomažu u svakodnevnom životu, pa se može reći i da su kućne pomoćnice koje svako može sebi da priušti. No, da li se već danas previše oslanjamo na njih?
Istraživanja sprovedena u Britaniji pre tri godine pokazuju da skoro 50% milenijalaca ne bi znalo da zagreje hranu bez mikrotalasne rerne, a svaki četvrti ne bi umeo da opere odeću bez mašine za pranje veša.
Nekad i sad
U drugoj polovini XIX veka i početkom XX, skoro svi kućni poslovi obavljali su se ručno. Imućnije porodice imale su sluge koje su kuvale, čistile i prale, ali već prve decenije XX veka beleže veliki pad broja kućne posluge, što je potaklo tržište za nove automatizovane uređaje. S druge strane, siromašnije žene uvek su bile odgovorne za sopstvene kućne poslove, ali kako je električna energija postajala dostupnija a cene uređaja padale, tako su i one dočekale svojih pet minuta. Od mašina za šivenje, preko zamrzivača, mašina za veš i kuvala za vodu, pa do današnjih robotskih usisivača, ljudi su sve više mogli da štede svoje vreme dok su im kuće postajale čistije i udobnije.
To što neki od nas ne umeju ručno da operu stvari ili zagreju jelo i nije toliko dramatično, osim ako ne završimo na pustom ostrvu ili nas zadesi neka apokalipsa
Sa svim ovim uređajima ponešto se i izgubilo, pogotovo socijalna komponenta koju su nekada podrazumevale sve te radnje koje za nas danas obavljaju mašine. Na primer, nekada su žene morale da izađu iz kuće da bi oprale veš, što je danas nezamislivo, osim ako idete u uslužne perionice. Kako vreme prolazi, čini se da uređaji ipak sve više rade u našu korist i štede nam puno vremena. Sada ne morate vikend da potrošite na usisavanje, jer možete lagano da pijete kaficu u parku dok vaš robot usisava već zapamćenu rutu u stanu. Dovoljno je da pritisnete nekoliko tastera i imaćete čiste podove, toplu hranu, opran veš, oprane sudove i skuvanu svežu kafu.
Nećemo valjda na pusto ostrvo
Zamislite svoj život bez zamrzivača ili mašine za veš, recimo. Meni je to teško, dok bih bez pegle već i mogla (he‑he). Sigurna sam da će uskoro biti i mašina za automatsko peglanje, jer ću u suprotnom hodati izgužvana. Možda takva mašina čak i postoji? To je moja zavisnost koje se ne stidim, već zahvaljujem tehnologiji što nam je omogućila da ne trošimo sate i sate na dosadne kućne poslove. To što neki od nas ne umeju ručno da operu stvari ili zagreju jelo i nije toliko dramatično, osim ako ne završimo na pustom ostrvu ili nas zadesi neka apokalipsa, ali mislim da smo u ovoj deceniji već dovoljno kažnjeni prirodnim katastrofama.
Više ne morate da potrošite vikend na usisavanje, jer možete lagano da pijete kaficu u parku dok vaš robot usisava po zapamćenoj ruti
Što se mene tiče, ove mašine donele su nam više benefita u užurbanom životu koji danas živimo nego nekakvih „problema zavisnosti“ od njih. Ovakva zavisnost mi je čak sasvim pozitivna, jer zašto bih ja morala da znam kako da savršeno uglancam čaše kad danas mašina može to da uradi umesto mene? Iako nam provođenje previše vremena na Internetu ne ide u prilog, ipak imamo mnogo više vremena za sebe nego prosečan čovek pre 30 ili više godina. Na nama je da to vreme iskoristimo na najbolji način.
