Komentar: NFT u digitalnom i realnom svetu

Suprotno popularnoj zabludi, NFT ne predstavlja umetničko delo u digitalnom obliku, već zapis koji svedoči o nastanku i vlasništvu nad određenim objektom koji može, ali ne mora biti autorsko delo.

Na najširu upotrebu NFT-ovi su naišli u oblasti digitalne umetnosti, uključujući fotografije i GIF-ove za koje se u velikoj meri koriste. Iako ih najčešće srećemo u ovom domenu, pogrešno bi bilo verovati da se NFT-ovi mogu koristiti samo u navedenim primerima. Zapravo, NFT može da predstavlja doslovno bilo koju digitalnu ili čak fizičku stvar.

U poslednjih nekoliko godina, NFT je prevazišao domen interesovanja poznavalaca blokčejn tehnologije i doživeo procvat na svetskom tržištu. U mainstream kulturu ušao je zahvaljujući (za širu javnost) bizarnim primerima milionskih iznosa koji se plaćaju za pojedine NFT-ove.

Zašto je NFT koristan?

Ono što NFT razlikuje od običnog tokena jeste njegova jedinstvenost – NFT je skraćenica za non-fungible token, odnosno nerazmenljiv token. Međusobno razmenljivi tokeni su, primera radi, kriptovalute. Nerazmenljivost NFT-a ogleda se u tome što ne postoje dva ista NFT-a.
Bitno je naglasiti da vlasnik NFT-a može, ukoliko želi, da u zamenu za svoj NFT traži novac, digitalnu valutu ili neki drugi NFT koji je u posedu potencijalnog kupca. Vrednost objekta na koji NFT upućuje nije automatski ekvivalentna vrednosti nekog drugog tokena, uključujući i kriptovalute, već se određuje sporazumom prodavca i kupca, aukcijom i slično.

Činjenica da ne postoje dva ista NFT-a omogućila je autorima da bez intervencije državnog organa ili neke kolektivne organizacije obezbede dokaz o svom autorstvu

Dodatnu prednost ovog instrumenta predstavlja činjenica da je NFT omogućio autorima u oblasti digitalne umetnosti da na lak način obezbede dokaz svog autorstva. Ranije je bilo teško dokazati autorstvo na primerku dela digitalne umetnosti. Jedinstvenost NFT-ova, odnosno činjenica da ne postoje dva ista NFT-a, omogućila je autorima da bez intervencije državnog organa ili neke kolektivne organizacije obezbede dokaz o svom autorstvu beleženjem podataka na blokčejnu. Još jedna pozitivna posledica širenja NFT-ova jeste povećanje profitabilnosti u industriji digitalne umetnosti, gde se pojedini NFT-ovi prodaju za desetine miliona dolara.

Kako NFT funkcioniše?

NFT je zapravo kriptoalatka kojom se upravlja korišćenjem tzv. pametnih ugovora. Pametni ugovor je mali deo koda koji služi za kreiranje kompjuterskog programa koji upravlja NFT-ovima. Pametni ugovori koriste blokčejn tehnologiju da bi verifikovali i zabeležili postojanje i vlasništvo na digitalnoj imovini i fizičkim stvarima. Vlasnik NFT-a poseduje pametni ugovor koji definiše i upravlja funkcijama NFT-a.

Sam pametni ugovor kreira belešku (registraciju) na blokčejnu koja služi kao dokaz vlasništva nad stvari povezanom sa NFT-om, bilo da se radi o vlasništvu na umetničkom delu, nepokretnosti ili drugoj stvari. Svaki NFT sadrži transakcijski zapis. Transakcijski zapis predstavlja spisak svih prethodnih vlasnika NFT-a, uz podatak o izvršenim transakcijama – možete saznati koliko je prethodni vlasnik platio za NFT koji ste od njega kupili.

Budući da se radi o tehnologiji koja je naročitu popularnost stekla u trgovini umetničkim delima, pitanje koje se često postavlja jeste da li se kupovinom NFT-a stiču i autorska prava na delu. Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, potrebno je najpre da napravimo razliku između ovlašćenja na delu i ovlašćenja na primerku dela. Kada kupite knjigu, vi stičete svojinu na primerku dela. Ovlašćenja na delu ima autor ili lice na koje je on određenim ugovorom ustupio ta ovlašćenja. Autor, između ostalog, može drugome da zabrani da njegovo delo dalje umnožava, što znači da ne biste smeli da bez dozvole autora kopirate knjigu koju ste kupili i da takve kopije dalje prodajete.

Transakcijski zapis predstavlja spisak svih prethodnih vlasnika NFT-a, uz podatak o izvršenim transakcijama – možete saznati koliko je prethodni vlasnik platio za NFT koji ste od njega kupili

Kupovinom NFT-a ne dolazi do prelaska autorskog prava na kupca. Kako Harrison Jordan navodi, kupac NFT-a ne poseduje ništa više od jedinstvenog heša na blokčejnu s transakcijskim zapisom i hipervezom do datoteke – primerka umetničkog dela. Kao u prethodnom primeru, kada biste ušli u knjižaru i kupili najnoviji bestseler, vi biste stekli svojinu na konkretnom primerku dela. Isto važi za kupovinu NFT-a.

Zaštita autorskog dela

Kreiranje digitalnog fajla na koji će NFT da upućuje takođe predstavlja radnju umnožavanja autorskog dela. I za ovu radnju je neophodna dozvola autora. Ukoliko bez dozvole autora neko lice umnoži digitalni primerak autorskog dela i veže ga za NFT, takva radnja predstavlja kršenje autorskih prava za koju počinilac može da odgovara pred sudom.

Vlasnik NFT-a može, ukoliko želi, da u zamenu za svoj NFT traži novac, digitalnu valutu ili neki drugi NFT koji je u posedu potencijalnog kupca

Ukoliko biste želeli da steknete autorska prava na samom delu, morali biste da zaključite poseban ugovor kojim bi se izvršio promet određenih autorskopravnih ovlašćenja, čime trgovina NFT-ovima u dobroj meri gubi smisao.

Kupovina NFT-ova može biti izuzetno rizična. Kao kada se slikar potpiše na platnu, tako se u svetu NFT-a onaj koji kreira NFT „potpisuje“ kao njegov vlasnik. Potpisivanje se vrši prilikom procesa kreiranja NFT-a koji se popularno naziva „mintovanje“. Mnogi zloupotrebljavaju nedostatke ovog sistema i potpisuju se kao autori tuđih dela, pa na Twitter-u možemo videti žalopojke „pokradenih“ autora čija su dela digitalizovana i mintovana bez njihovog ovlašćenja.

U fizičkom svetu

Kako se NFT može koristiti za obeležavanje i trgovinu stvarima koje nisu digitalne? Kada neko želi da trguje digitalnom imovinom, primera radi, fotografijom, on to može da učini na dva načina. Prvi je da sama fotografija u izuzetno malom formatu bude zabeležena na blokčejnu, pa da se heš adresa (blokčejn adresa) fotografije kodira u okvire pametnog ugovora koji je takođe zabeležen na blokčejnu. Druga opcija je da digitalna fotografija u većem formatu bude sačuvana na određenoj onlajn lokaciji (npr. da bude postavljena na platformi za čuvanje datoteka), pa da se link koji vodi do te fotografije kodira u sadržinu pametnog ugovora NFT-a na blokčejnu.

Kada je reč o fizičkim stvarima, postupak je malo drugačiji. Fotografija ili opis fizičke stvari biće sačuvani na onlajn lokaciji, a link do te lokacije se kodira u sadržinu pametnog ugovora i beleži na blokčejnu. Ako se fizička stvar nudi na prodaju, potrebno je da vlasnik navede instrukcije o tome na koji način kupac može da dođe u posed stvari, odnosno gde se stvar koju treba da preuzme nalazi. Ove informacije trebalo bi da budu sadržane u samom pametnom ugovoru ili u listingu na sajtu za razmenu NFT-ova.

Nekada će vlasnik prodavati samo NFT, nekada će predmet prodaje biti i NFT i stvar (digitalna ili fizička) na koju NFT upućuje. Iz ovog razloga, bitno je obratiti pažnju na sadržinu listinga, na kome bi moralo da stoji šta je zapravo predmet prodaje.

U drugim industrijama

Danas se blokčejn tehnologija u pozadini NFT-ova koristi i patentira i u drugim industrijama. Ljubitelji brenda Nike ili oni koji prate industriju sportske obuće mogli su da čuju da se ovaj brend opredelio da patentira blokčejn kompatibilne patike pod nazivom CryptoKicks.

NFT je kriptoalatka kojom se upravlja korišćenjem tzv. pametnih ugovora

Patentiranom tehnologijom uspostavljen je sistem koji koristi blokčejn tehnologiju kako bi moglo da se utvrdi da li se radi o originalnom primerku Nike obuće, a ista tehnologija može se iskoristiti i za povezivanje vlasnika s konkretnim parom Nike patika. Kada neko kupi originalni par Nike patika, postoji mogućnost da za njega bude kreiran i digitalni par koji će biti povezan s tim konkretnim licem. Kupcu se tada dodeljuje kriptografski token, a digitalni par patika i token zajedno predstavljaju CryptoKick. Kada odluči da proda svoje patike, vlasnik može prodati samo fizički par, ili i fizički i digitalni par. Nike je kreirao i poseban Digital Locker namenjen za čuvanje ovog tipa digitalne imovine.

Otkad je 2014. kreiran Quantum, prvi NFT, tržište NFT-ova doživelo je značajan rast. Dok neki u njima vide budućnost intelektualne svojine i mogućnost razvoja alternativnog sistema zaštite, drugi veruju da je NFT prolazna senzacija koja nema perspektivu. Da li će NFT opstati i nastaviti da bude popularan ili će ga zameniti neka nova tehnologija, ostaje da vidimo.

Autori: Nenad Cvjetićanin, tim advokatske kancelarije Cvjetićanin & partneri