Komentar: Sharenting i njegove čari
Ako ste roditelj, verovatno ste se susreli s pojmom sharenting. Za one koji možda nisu čuli, radi se o preteranom deljenju fotografija dece na društvenim mrežama i Internetu. Nisam tu da osuđujem, već da se brinem kao i svi roditelji i da ukažem na to da se ne morate uvek osećati loše zbog toga. No, realne opasnosti su tu.
Sharenting, kao uostalom i sve što se radi preterano, nije dobar. Postoji puno argumenata protiv preteranog deljenja. Jednom kada stavite fotografiju svog deteta online, ona je zauvek tamo, pa makar je vi i obrisali. Mnogi tvrde da bi deca sutra mogla da vas tuže zato što ste delili informacije o njima za koje vam ona nisu dala odobrenje. Naravno, nisu mogli jer su bili premali, ali i dalje imaju pravo da vas tuže.
Digitalni otisak
Objavljivanjem fotografija i tekstova o svojoj deci pravite određeni digitalni otisak o njima koji određuje njihov identitet koji oni još nisu ni izgradili. Takođe, nemate kontrolu nad tim gde će fotografije završiti. Neke fotografije dece nekontrolisano mogu postati meme. Neke mogu završiti na Dark Web‑u na kom ne želite da znate ko i šta se sve nalazi. Sutra (ali bukvalno sutra), kad vam deca odrastu, mogu biti meta cyberbullying‑a, odnosno virtuelnog zlostavljanja ili nasilja preko Interneta. Zovite kako god to želite, jednako će biti užasno. No, ako stalno razmišljamo ovako, verovatno nikada nijednu fotografiju nećemo nigde staviti.
Svi želimo da naša deca postanu dobre osobe, srećne, pametne i samouverene. Pomaže li podeljena fotografija ili video u tome ili ne?
Postoje i pozitivne strane sharenting-a, iako je to možda iz ove perspektive teško zamisliti. Na stranu to što svi delimo fotografije dece zato što smo preponosni na ono što smo stvorili i želimo da celi svet to vidi. To možda i nije tako snažan argument za. Drugi, snažniji argument, jeste taj što jedni drugima možemo pomoći. Ljudi se, uvidom u tuđ život na Internetu, mogu poistovetiti. Mogu im njihovi problemi biti lakši. Mogu zbog toga donositi pametnije odluke. Kada se roditelji bore s određenim zdravstvenim problemom svog deteta i tu priču prenose online, ona može da pomogne mnogima koji su na početku takvog puta. Tako se ljudi ujedinjuju, pronalaze zajedno različite puteve da svoj život olakšaju i ovo je možda jedna od glavnih vrednosti i prednosti Interneta kao takvog, a ne samo kontraverznog sharenting‑a.
Možda će sutra vaše dete biti ponosno na to kakav ste mu digitalni otisak ostavili. Ipak, kako kažu, ono što postavljamo na društvene mreže je samo mali, maleni delić onoga što nam se stvarno događa i šta proživljavamo na dnevnoj bazi.
Jedno veliko Zašto?
Ako niste sigurni šta vam je činiti, prvo postavite sebi nekoliko pitanja koja će vam sigurno dati odgovor. Prvo pitanje je „Zašto delite tu fotografiju?“ – budite svesni svega onoga s početka ovog teksta što može da se dogodi i razmislite još jednom pre nego što fotografiju pustite da ode svojim putem.
Kad deca odrastu, mogu biti meta virtuelnog zlostavljanja zbog slika koje ste vi okačili
Drugo pitanje koje treba postavigi glasi: „Kako biste se vi osećali da je neko o vama podelio takvu fotografiju dok ste bili mali?“ – mislim da je ovo skroz realno. Ne sramotite decu i razmišljajte o njihovim osećanjima u budućnosti, iako je vama sad možda slatko što su mali i debeljuškasti.
Zapitajte se da li postoji neko za koga ne želite da vidi fotografiju vašeg deteta. Ovde ne mislim na „sve ljude na Internetu“, nego na neke vama bliže ljude, poput klijenata ili kolega s posla. Ako ništa, ograničite vidljivost fotografija i stavite ih na private, tako ćete makar znati ko sve može da ih vidi. Zaključajte svoj profil. I na kraju, razmišljajte pre svega o budućnosti svoje dece. Ne delite ništa o njima što će ih na bilo koji način loše predstaviti, osramotiti ili prikazati u nekom neprimerenom stanju. Svi želimo da nam sutra deca postanu dobre osobe, srećne, pune empatije, pametne i samouverene. Zapitajte se, pomaže li ta podeljena fotografija ili video u tome ili ne?
