Kriptovalute i štete od elektronskog otpada
Svet već ima dovoljno nevolja zbog elektronskog otpada, a kriptovalute taj problem samo pogoršavaju. Na godišnjem nivou se zbog digitalnih novčića proizvedu količine elektronskog otpada koje su jednake onima koje može da akumulira zemlja veličine Holandije.
Eksperti se već neko vreme slažu da su kriptovalute loša vest za planetu, budući da pogubno utiču na životnu sredinu. Najviše pažnje se poklanja karbonskom otisku i potrošnji električne energije, dok se proizvodnja elektronskog otpada ostavlja po strani. Nova studija ukazuje upravo na taj problem, budući da su istraživači smislili metodologiju kojom su utvrdili koliko se e-otpada godišnje proizvede zbog Bitkoina.
Problem je u kratkom veku uređaja za rudarenje, a mnogi su proizvedeni samo za tu svrhu. ASIC kompjuterski čipovi na primer služe samo za rudarenje Bitkoina, te se stalno zamenjuju novim modelima. Jedan čip se obično koristi tek nešto malo više od godinu dana. Zbog toga se stvaraju velike količine otpada – cela Bitkoin mreža proizvede oko 30,7 kilotona otpada godišnje. Jasno je da ni jedna kilotona nije šala (kilotona je hiljadu tona).
Procenjuje se da jedna Bitkoin transakcija stvori bar 272 grama e-otpada, što je težina dva iPhone 12 Mini uređaja. Tokom 2020. godine je bilo 112,5 miliona Bitkoin transakcija, pa je količinu proizvedenog otpada skoro nemoguće zamisliti.
Izvor: Gizmodo
