Letelica Cassini–Huygens omogućila teorije o životu na Saturnovom mesecu

U petak, 15. septembra, okončaće se NASA-ina misija Cassini, te će glavni nosilac misije, robotska letelica Cassini–Huygens sagoreti visoko u atmosferi planete Saturn, te tako obeležiti kraj uspešne trinaestogodišnje misije.

Sonda Cassini je lansirana 1997. godine, a do Saturna je stigla 2004. Zalihe goriva su gotovo istrošene, a letelica je 300 puta obletela planetu, te napravila važna otkrića, poput mora tečnog metana na Titanu, najvećem Saturnovom mesecu, kao i postojanje slane vode ispod zaleđene površine Enceladus-a, manjeg Saturnovog satelita. Cassini je skoro svakog meseca, više od deset godina, obletao Titan, a poslednji let omogućilo je završetak misije kakav su u NASA-i želeli, budući da je Titanova gravitacija poslala letelicu u željenom smeru.

Od kada je stigla u Saturnov sistem, pre 13 godina, Cassini se posvetila Titanu, proučavajući njegovu atmosferu, te koristeći njegovu gravitaciju za moderiranje svojih letova. U januaru 2005. godine robotski deo letelice – Huygens – spustio se kroz atmosferu meseca i sleteo, postajući prvi (i za sada jedini) robot koji je dodirnuo površinu meseca u spoljašnjem solarnom sistemu. Sletanje Huygens-a predstavljalo je veliki korak u proučavanju Titana, i promenilo razumevanje ovog meseca pokrivenog izmaglicom i okeanima.

Zahvaljujući ovoj misiji omogućeno je razumevanje toga koliko se Titan razlikuje od drugih poznatih satelita, budući da ni jedan mesec u solarnom sistemu nema gustu atmosferu. U vreme kada se Huygens spustio na Titan naučnici nisu bili sigurni da li je mesec pokriven tečnom mešavinom metana i etana, pa je robotska letelica, široka skoro tri metra, dizajnirana tako da može da pluta u slučaju da ne naiđe na čvrsto tle. Kako je misija odmicala, robot je pravio sve više fotografija Titana, koje su neodoljivo podsećale na Zemlju, budući da su na njima mogli da se vide elementi koji liče na planine, pustinje, te detalji koji liče na reke.

Poredeći informacije koje je Cassini prikupljala tokom svojih letova sa onima koje je prikupio Huygens, naučnici su zaključili da na Titanovoj površini ima tečnog metana, te velikih jezera mešavine tečnog metana i etana. Ova jezera su nastala kao proizvod hidrološkog ciklusa, budući da metan kruži na Titanu kao što to voda čini na Zemlji.

Došlo se i do saznanja da Titan dobija samo 1% količine sunčeve energije od one koju dobija Zemlja, pa su temperature ekstremno niske. Prosečna temperatura na površini ovog meseca je  -179 stepeni Celzijusove skale, te voda ne može da ostane u tečnom stanju, ali je metan, koji se na Zemlji obično nalazi u gasovitom stanju, ovde dominantna tečnost.

Uprkos ekstremnim temperaturama, astrobiolozi Titan vide kao Zemlju iz vremena kada je na njoj nastao život, te neke hipoteze ukazuju na to da su egzotični oblici života na Titanu mogući. Na osnovu Cassini-jevih letova zaključeno je i da se ispod površine Titana verovatno krije okean slane vode, što ovaj mesec uključuje na rastuću listu satelita koji imaju okeane.

Cassini sada svoj let privodi kraju, te će ući u Saturnovu atmosferu večeras, da bi sagoreo i tako zaštitio Titan i Enceladus od moguće kontaminacije.

Izvor: space.com