Majmunisanje sa autorskim pravima

Godine 2011. britanski fotograf prirodnih lepota David Slater snimao je crne Makaki majmune u džungli Indonezije. Naravno, slikao je svojom foto opremom i uz sve (teorijske) rizike koji postoje kod slikanja u takvim eksterijerima. U jednom trenutku, jedan nevaspitani predstavnik Makakija (roditelji nepoznati) oteo mu je aparat i nastavio da nasumično snima. Od mnogo zamrljanih slika našao se tu i poneki uspeli snimak, posebno nekoliko pravih pravcatih Selfija.

U međuvremenu, gospodin Slater je dobio neko međunarodno priznanje i svojih par minuta slave na Internetu. Ali, sledilo je iznenađenje. Urednik Wikimedije prebacuje ove slike u Wikimedia Commons collection i čini ih dostupnim svima na mreži. Fotograf se pobunio i pokrenuo pitanje autorskih prava, ali je odgovor bio da se po osnovu autorskih prava nema kome platiti jer je sliku napravio majmun a ne fotograf. Naravno, fotograf je pokrenuo sudsku parnicu, spreman da se bori za svoja prava.

Meni je ovde prvo pažnju privukla situacija koja odslikava nemoć uređenog društva (ili pojedinih njegovih institucija ili članova) da baš sve podvedu pod zakonske šablone i pravila. Sledeće je bilo licemerje i neproporcioni zaključak (koji se skoro uvek nađe iza neke “sjajne“ i uređene odluke). Makaki je divlja životinja čija se braća od stričeva čuvaju zarobljeni širom sveta po raznim zoo vrtovima. Možda im u tim razvijenim i humanim sredinama svaki dan mere temperaturu i uspavljuju ih pod izgovorom da treba da im vade zub ili krv ali, molim vas….  Pri tom, i divlje i domaće izdanke životinjskog carstva koristimo kao pokusne kuniće, rado ih organizovano ubijamo radi ishrane i još ko zna čega (ne protivim se lično). Ne treba zaboraviti da neko voli da jede i malog zeku, a možda i Bambija.

Rado ću pratiti dalji razvoj događaja, jer mislim da je uređenom sistemu ostao samo taj, po meni manje bitan, razlog da to nije “okinuo“ čovek. Da li će, ukoliko sudski ishod bude protiv jadnog Dejvida, wildlife fotografi izgubiti autorska prava na slike nastale postavljanjem senzorsko-optičkih zamki ili raznih daljinski kontrolisanih pomagala? Šta da je Dejvid sakrio činjenicu da mu je aparat “otet“? Da li bi tada ova “inteligentna” Makaki faca bila manje bolja fotografija?

Setimo se divnih slika snežnog leoparda u National Geographic časopisu, koji se inače teško “pronalazi” klasičnim snimateljskim tretmanom terena i koji se sam uslikao presekavši nekakav snop svetlosti. Imali smo prilike da vidimo i šta sve koriste neprevaziđeni BBC snimatelji, čije su kamere na točkićima prevrtali radoznali lavovi i slonovi praveći tako svojevrsne video selfije bez nekog većeg uticaja snimatelja.

Nadam se da će bar pravnici osvetlati obraz logici i vratiti Dejvidu njegova prava. Kako je precedentno pravo (tamo) takođe i izvor prava, nadam se da se ovakve stvari neće ponavljati, mada ovo vreme čuda rađa sve više novih nedoumica čak i za takvu branšu kakva je fotografska.

(http://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Deletion_requests/File:Macaca_nigra_self-portrait_(rotated_and_cropped).jpg#Macaca_nigra_self-portrait_and_derivatives)