Marko Predović – Kako pravilno koristiti računar i kako unaprediti svoje poslovanje i društveni život?

Marko Predović je rođen u Jugoslaviji u oktobru (jedne kišne jeseni) 1976. (Karlovac, Hrvatska). Živeo, uživao, radio… 1993. odlazi u Nemačku iz Beograda i iako ima vizu na 6 dana, ostaje 6 godina. Vraća se u Srbiju 2006. godine i od tadaje neprestano na ovaj ili onaj način u telekomunikacijama.  Od 2013. godine je u svom poslu, zaštita intelektualne svojine na internetu, a u slobodno vreme je narodni tribun na tviteru. 2014. godine ponovo ga hvata neizdrž i odlazi u Nemačku gde planira i da ostane.

Sve više ljudi me pita kako to neki zaradjuju preko interneta i da li i oni to mogu. O tome žemo pričati sa Markom Predovićem koji je gost današnje (a nadamo se i još jer ima šta da kaže) rubrike. Marko je direktor firme 7 Media koja se bavi zaštitom intelektualne svojine na internetu.

Koliko se kod nas koristi Internet, za šta ga koristimo i možemo li to da koristimo korisnije?

Kod nas se internet korisiti u velikoj meri, ali ga očigledno ne koristimo za prave stvari. Naravno da internet možemo bolje da koristimo, ali to ljudima treba neko i da objasni. Mi jednostavno nemamo svest da idemo na neke kurseve ili da online pratimo neka dešavanja ili trendove, nego nam je dovoljno da se nakačimo na fejsbuk ili tviter, i da odatle pokušvamo da “promenimo” svet oko sebe.

Kada i da li će će u Srbiji ikada doći vreme „rada od kuće“, ali za firme u kojima sada moramo fizički da budemo prisutni?

Ne znam kada će i da li će doći to vreme jer država prvo treba da promeni zakon o radu, ali mislim da ni to neće promeniti mozak vlasnika firmi,  jer “gazde” u Srbiji vole da se hvale sa količinom zaposlenih ranika, pa još ako mogu da pokažu prepunu kancelariju ljudi nekom od poslovnih partnera, gde im je onda kraj.

Kako se zarađuje preko interneta i da li to može svako? Mene strašno nerviraju oni koji kažu da je to lako i da bez muke profitiraju kada znam da je to laž.

Preko interneta se zarađuje teško kao i u svakoj drugoj branši poslovanja. Internet nema granice, ali ako uzmemo u obzir da je kriza i kod nas i u regionu, a mi koji radimo na internetu ne radimo za marsovce, nego za realne ljude, lako je zaključiti da to i nije baš tako lako. Na pitanje da li to može svako, mogu odgovoriti da svako misli da može, ali opet svako ima pravo da se bori za svoje mesto pod suncem, pa neka tako i ostane.

Koja su ograničenja, kako ih prevazići i kako uputiti ljude da pokušaju da rade i zarade preko interneta? 

Pa ograničenja gotovo da više i nema, a i ako postoje onda su ona više u našim glavama, a ne u samoj internet zajednici gde je sve manje i manje ograničenja i u telekomunikacionom smislu. Ja ljudima mogu da savetujem da što više koriste internet, da se školuju i usavršavaju, da pronalaze niše u poslovanju, ali ne na internetu, nego da im on bude pomoćno sredstvo za pronalaženje novih načina poslovanja i plasmana ideja i proizvoda. Sve je manje i manje ljudi koji znaju nešto da naprave svojim rukama, a na YouTube možete pronaći snimke kako da okrečite kuću, napravite orman, sadite krompir I još mnogo toga. Mislim da ljudi nisu ni svesni koliko su danas deficitarni zanati i verujem da će veća budućnost čeka zanatlijame nego administratore na internetu.

Kako uspostaviti sistem odgovornosti za tekstove koji se postavljaju na Internetu?

Mislim da ne treba uspostaviti sistem odgovornost za teskotve, sigurno je najbitnije ulagati u obrazovanje i kulturu, pa će korisnici, a posebno oni najmlađi sami uspostaviti sistem “vrednosti”. Moram da naglasim da je to podjednako bitno, kako u cyber tako i u ovozemaljskom životu.

Da li misliš da blogovi utiču na mlade ljude i da li oni uvažavaju pravila koja su pisana u njima i u blogerima vide svoje idole?

Mislim da blogovi svetu (USA, VB…) utiču na mlade ljude, ali sam uveren da kod nas to nije slučaj, a ako i jeste, onda se meri u promilima.

Koliko se društvene mreže koriste u Nemačkoj i postoji li razlika?

Društvene mreže koriste se mnogo manje nego kod nas, ne zato što su manje popularne, nego su ljudi zauzeti poslom i druženjem, pa ih samim time ne koriste vremenski koliko i mi. Evo jednog mog zapažanja koje sam tvitnuo preneki dan: “Sedim u prepunom kafiću u Nemačkoj i niko ne drži mobilni u ruci sem mene. Svi međusobno razgovaraju, mamicu im njihovu zaostalu”. Pogledajte reakcije na ovo zapažanje – https://twitter.com/markopredovic/status/684420910699384833

Koje društvene mreže oni najvise koriste?

Najviše se koriste aplikacije za komunikaciju – WhatsApp je daleko najpopularniji. Jednostavno, koga god vidite u tramvaju da ima uključen mobilni telefon i da nešto kucka, znajte da je to u 99% slučajeva WhatsApp. Facebook i Twitter su popularni, ali ne toliko kod mladih, više ih koriste oni koji imaju preko 30.

Da li je danas normalno živeti bez porodice, sa digitalnim kućnim ljubimcem i virtualnim prijateljima. Kako da odvojimo bitno od nebitnog na računaru i da li je on potreban baš u svakoj sferi i segmentu života?

Nažalost, internet je uspeo da nas otuđi od realnog života i zaista imamo privid da je taj virtuelni život realan, ali nažalost on to nije. Ja imam psa, dve mačke i trudim se da posle obavljenog posla ne idem na internet. Nije poenta da odvojimo bitno od nebitnoga na računaru, nego u našim glavama, da shvatimo šta su nam primarne stvari. Računar treba da tretiramo kao pomoćno sredstvo za rad, a ne kao jedini oslonac, jer ako nestane struje ili ako se pokvari računar mi smo bespomoćni.

Predrag Jovanović

Računajte na računare