Moj pogled: Imamo tehnologiju budućnosti i obrazovni sistem prošlosti
Pre više od godinu dana Richard Williams, američki reper, režiser muzičkih spotova i aktivista iz St Louis, Missouri-ja, poznatiji po svom umetničkom imenu Prince Ea, je na svom YouTube kanalu Prince Ea vizionarski objavio video u kojem je optužio zastareli sistem obrazovanja koji još uvek funkcioniše. Zanimljivo je da sam gledajući ovaj snimak prepoznala sebe u obrazovnom sistemu Srbije kada sam krenula u prvi razred osnovne škole. Ima tome više od 15 godina, a slušajući mlade naraštaje ništa se nije promenilo od toga vremena, baš kao što je i Princ Ea istakao da se školski sistem Amerike nije promenio za poslednjih 150 godina.
Šta me je pogodilo? Činjenica da sam se za sve vreme svog školovanja, od osnovne, preko srednje, fakulteta i master studija, osećala drugačije od drugih. Konstantan pritisak nastavnika i profesora da prihvatim uobičajene metode u obrazovanju kod mene su izazivale osećaj sputanosti, ukalupljenosti i nemogućnosti da pokažem sve svoje kvalitete. S druge strane, izazivale su osećaj besa što nisam u mogućnosti da bilo šta promenim u nastavnom procesu. Jer ko bi razumeo dete od sedam godina koje ima stav da obrazovni program za taj uzrast nije primeren? Sigurna sam da je pored mene bilo još mojih vršnjaka koji nisu uspeli da iskažu sav svoj potencijal nego nailazeći na barijere obrazovnog sistema, okarakterisani su kao nemirni, lenji, agresivni, dekoncentrisani, nezainteresovani… Sistem, koji sam osetila na sopstvenoj koži, u kom se učenicima mlađih razreda osnovne škole daje spisak pitanja, ali što je još gore i odgovora koje treba da nauče za ocenu je krajnje neprihvatljiv svakome ko zaista želi da istražuje učeći.
Naš napor da ipak ispoštujemo standarde zastarelog obrazovnog sistema su neke od nas dovele do toga da i pored osećaja nerazumevanja, neprihvatanja postojećeg stanja izguramo ceo proces obrazovanja sa dobrim rezultatima, dok su drugi nažalost kao trajno neprilagođeni ostali na dnu društvene lestvice. Današnje vreme zahteva posebne sposobnosti, pre svega digitalnu pismenost đaka, insistira na razvoju njihove kreativnosti i podupire inovativnost, pospešuje kritičko razmišljanje i donošenje odluka uz zajednički rad i izuzetno razvijenu komunikaciju kako sa profesorima tako i međusobno.
Još više me pogađa činjenica da sam na slične prepreke u izražavanju svojih osećanja naišla i u nečemu što bi trebalo da bude krajnje kreativno i inovativno. Naime, moje školovanje u muzičkoj školi bio je novi izvor trauma koje je prouzrokovao tradicionalni način obrazovanja budućih muzičara. Tako da ova škola, koja je trebalo da bude i uteha i mesto razvoja kreativnosti, postala je dodatno opterećenje za mene. Verujem da će se mnogi prepoznati u video snimku, neki od njih će čak i duboko potresti činjenica da je i drugima bilo kao i meni. Danas tehnologija prodire u sve sfere života, a najsporije u proces obrazovanja mladih koji treba da budu nosioci novog razvoja društva.
