Muzika na direktni pogon
Možda i nema mnogo onih koji svoju omiljenu muziku još uvek drže zarobljenu na vinilu, ali ako spadate u ovu ciljnu grupu, gramofon Technics SL‑1200GR je napravljen da vam stare audio‑zapise podari u novom sjaju.
Verovatno ni jedna tehnologija nije imala takav uticaj na omasovljenje slušanja muzike, pa i rađanje novih pravaca i žanrova, kao što je to industrija gramofonskih ploča koja se direktno naslanjala ne Edisonov fonograf. Koliko je dugo mehanički zapis bio dominantan, svedoči i činjenica da svemirske sonde Voyager 1 i 2 nose baš gramofonske ploče sa zvucima i slikama Zemlje.
Bilo bi svakako dobro da smo svemircima poslali i Technics SL‑1200GR, jer bi možda iz konteksta shvatili kako da dođu do ugraviranog sadržaja, a sigurno bi se radovali i da vide zemaljsko „čudo tehnike“ – gramofon koji je, kao ni jedan drugi, obeležio eru procvata popularne muzike.
Originalni Technics SL‑1200 ugledao je svetlost dana daleke 1972. godine i odmah zagrejao srca audiofila. U eri opšte pomame za Hi‑Fi zvukom to uopšte nije bilo jednostavno, pogotovo pošto se ovaj model razlikovao od svega do tada poznatog. Naime, svi dotadašnji gramofoni koristili su remen za prenos okretanja od motora do diska na koji se stavljala ploča (belt‑drive), dok je SL‑1200 prvi ponudio direct‑drive koncept u kome je osovina diska na kome se vrte ploče ujedno i osovina pogonskog motora.
21 istorijski model
Koncept se strašno dopao širokoj populaciji korisnika, prvenstveno zato što se startovanje i dosezanje odgovarajućeg broja obrtaja pokazalo daleko bržim. To je prijalo sve popularnijoj DJ (Disc Jockey) populaciji, uključujući tu i radio stanice koje su sve češće miksovale muziku – što zbog trenda, što zbog molbe izdavačkih kuća da na taj način sprečavaju ranu pirateriju radijske muzike na kasetofone.
Dodatni razlog popularnosti je predstavljala mogućnost da se ploča rukom koči, ubrzava ili čak vraća u obrnutom smeru, što je davalo dodatne efekte popularnom miksovanju zvuka. Mnogi tvrde da je hip‑hop muzika zapravo nastala kad su se pojavile i ove mogućnosti.
Kukanje konzervativnih audiofila da je na direct‑drive gramofonu čujno i „brundanje“ motora (rumble) nije mnogo pomoglo, jer je kompanija Matsushita (inače majka‑kompanija koja drži brendove Panasonic i Tehnics) uložila mnogo istraživačkih napora da akustički utiša sve elemente ovog gramofona, pa je nivo tonova koji ne potiču sa vinila zaista minimalan.
Inače, ovo je 21. inkarnacija izvornog modela koji je od originalnog SL‑1200 do modela sa sufiksima MK1 do MK6 bio u redovnoj proizvodnji do 2010. godine. Tu treba dodati i nekoliko serija ograničenog tiraža, poput jubilarnog LTD ili GLD modela sa zlatnom ručicom. Na CES‑u 2016. takođe je predstavljena ograničena serija „G“ modela koja je začas rasprodata. Naglim porastom ponovne popularnosti vinila, najzad je na CES‑u 2017. godine predstavljena i „budžetska“ verzija SL‑1200GR koju smo testirali u sprezi sa zvučnicom Ortofon 2M.
Za prave audiofile
Na testu su se našle i Norma u izvedbi Kalasove u Milanskoj Skali (Columbia), Betovenova 9. simfonija pod Karajanovom dirigentskom palicom (DGG) i Queen II (EMI) kao dostojni predstavnici zapisanog vokala, orkestarske dinamike i neizbežnog, a poznatog, R’n’R‑a.
Čak i „budžetska“ verzija SL‑1200GR košta čitavih 186.000 dinara, pa je pitanje koliko audiofila može sebi da priušti zadovoljstvo vrhunskog slušanja vinila. Činjenica je da u analognom zvuku, uprkos ograničenom dinamičkom opsegu, ima neke izvorne privlačnosti kojom, recimo, zrače devojke bez šminke. Ipak, ova investicija (itekako) ima opravdanja, ako imate pažljivo sakupljanu ili nasleđenu zbirku dragih ploča čije će vam slušanje u pravom sjaju ponuditi SL‑1200GR.
