MWC 2019: 5G i druge priče iz Barselone

I ove godine imali smo zadovoljstvo da obiđemo MWC 2019, svetski kongres posvećen mobilnim tehnologijama u Barseloni, s temom „Pametne povezanosti“ (Intelligent Connectivity). Ne iznenađuje odabir slogana ako znamo da je sve u duhu pripreme za 5G tehnologiju.

Na osnovu izveštaja GSMA (GSM Asocijacije), na sajmu je bilo više od 109.000 posetilaca iz 198 zemalja. Po tradiciji, barem polovina posetilaca ima visoke pozicije, čak 7900 direktora (CEO) i „samo“ 3640 predstavnika medija i analitičara. Možda ćemo najbolje dočarati značaj ovog događaja za lokalnu ekonomiju Barselone ukoliko prenesemo informaciju da on gradu donosi više od 473 miliona evra, a da je u organizaciji učestvovalo preko 14.000 ljudi.

Tokom četiri dana, pored sveprisutnog trenda 5G i predstavljanja potencijala ove tehnlogije, značajno mesto bilo je posvećeno temama IoT, veštačkoj inteligenciji i Big Data, a istraživane su i teme poput sadržaja, digitalnog poverenja i primene mobilnih tehnologija u budućnosti. Više od 2400 kompanije je predstavilo nova rešenja i proizvode koji će definisati narednu godinu.

Sleteli ste na aerodrom, skenirate QR kod i vaš mobilni telefon automatski download‑uje novu SIM karticu, a novi račun lako dopunjavate online

5G: noviteti i ograničenja

Za početak da napomenemo a 5G tehnologiju ne treba mešati za 5 GHz Wi‑Fi signalom. Jeste, javljaju se slovo G i broj 5, ali tu se sličnost završava. 5G je marketinški naziv za petu generaciju mobilnih komunikacija. Ona predstavlja naslednika 4G (LTE‑A, WiMax), odnosno 3G (UMTS, LTE) i 2G (GSM) sistema. Donosi komunikaciju na višim frekvencijama u dva opsega, do 6 GHz u nižem i preko 24 GHz u višem opsegu radio‑talasa (gde se talasne dužine približavaju „milimetrima“).

Na fizičkom nivou ovo donosi nova ograničenja, pošto se signal emitovan na ekstremno visokim frekvencijama (EHF) prostire u direktnoj liniji (nema refleksije o jonosferu) i manjeg je dometa, uz dodatne probleme poput velikog slabljenja signala npr. ukoliko prolazi kroz tanku prepreku poput stakla sa zaštitnom folijom. Primena ovih frekvencija, pored nove pete generacije mobilnih tehnologija, značajna je i u vojnoj industriji, pa i u medicini zbog uticaja na žive organizme.

Pored nedostataka i ograničenja, 5G donosi veće brzine komunikacije (do 20 gigabita u sekundi), a samim tim i nove mogućnosti za servise. Primer bi bila mogućnost da gledalac na stadionu može na dodatnom uređaju u velikoj rezoluciji da prati prenos detalja utakmice iz više uglova u realnom vremenu, uz ponavljanje zanimljivih scena. Ili mogućnost da članovi benda budu na velikoj udaljenosti a imaju zajednički nastup na virtuelnoj bini (prisustvovali smo ovakvoj demonstraciji).

Očekuje se da će do 2025. godine čak 15 procenata mobilnih konekcija biti ostvareno preko (buduće) 5G mreže, a već ove godine implementacija kreće na 16 vodećih tržišta. Prvi 5G sistemi već su implementirani u Južnoj Koreji i Americi tokom 2018. godine. Procene su da će implementacija nove tehnologije operatore širom sveta koštati oko 160 milijardi dolara (CAPEX) za ulaganje u proširenje kapaciteta mreže.

Na saj­mu je bi­lo vi­še od 109.000 po­se­ti­la­ca iz 198 ze­ma­lja. Ba­rem po­lo­vi­na po­se­ti­la­ca ima vi­so­ke po­zi­ci­je, čak 7900 di­rek­to­ra (CEO) i „sa­mo“ 3640 pred­stav­ni­ka me­di­ja i ana­li­tičara

Postavlja se logično pitanje da li će i korisnici biti spremni da plate više za brži pristup podacima kako bi opravdali ove investicije? Zato i dalje očekujemo ulaganja u 4G mrežu. Izveštaji pokazuju i da će 4G dostići 60 odsto konekcija globalno do 2025 (u odnosu na 43 odsto u 2018). Prisutan je i porast mobilnih komunikacija u celini, tako da u prethodne četiri godine imamo milijardu novih mobilnih korisnika, pa je na kraju 2018. ovaj broj dostigao 5,1 milijardu korisnika, što predstavlja oko dve trećine ukupne populacije. U narednih sedam godina očekuje se još 700 miliona novih korisnika, od toga četvrtina iz Indije. Nemaju svi korisnici pristup Internetu, ali do 2025. čak pet milijardi korisnika pristupaće Internetu preko mobilnih telefona. Ovaj trend nas ne iznenađuje pošto kod nas više od 80 odsto korisnika Internetu pristupa putem mreže mobilne telefonije.

eSim noviteti

Izraz eSim predstavlja skraćeni naziv od embedded Subscriber Identity Module, odnosno kartica, mini‑kartica, mikrokartica ili danas nanoSIM kartica koju stavljamo u svoj omiljeni mobilni telefon. U bliskoj budućnosti upravo ta kartica biće virtuelizovana i fizički više neće postojati. Ovaj novitet uneće veliku promenu u postojeći ekosistem, pošto više neće biti potrebno da odlazite do mobilnog operatora ili njihovog predstavnika/trafike.

Plastičan primer bile bi sledeće situacije koje sada postaju realne. Sleteli ste na aerodrom, skenirate QR kod i vaš mobilni telefon automatski download‑uje novu SIM karticu, a novi račun lako dopunjavate online. Ili, umesto da u kafiću koristite lokalni Wi‑Fi, jednostavno preuzmete novu SIM karticu s menija (odmah iznad kafe).

Vi­še od 2400 kom­pa­ni­ja je pred­sta­vi­lo no­va re­še­nja i pro­i­zvo­de ko­ji će de­fi­ni­sa­ti na­re­dnu go­dinu

Novi EU standardi za niskoemisiona stakla u automobilima doprinose lošijem signalu mobilne telefonije? Nije problem, u vašoj novoj limuzini imate 5G predajnik i svi putnici mogu da skeniraju QR kod i preuzmu eSim koji koriste dok su u automobilu. Zvuči futurustički, ali tehnologija je već pristutna.

Lista uređaja koji ovo podržavaju nije velika, ali pomenućemo neke: iPhone XS, Apple Watch, Google Pixel 2, Gemini PDA… Čak i ako vaš uređaj podržava ovu tehnologiju, neophodno je da se međusobno usaglase uređaj, proizvođač eSim modula, aplikacije za menadžment eSim‑a i mreža provajdera, tako da i pored dosta truda, nismo uspeli da za vas testiramo ovu tehnologiju tokom trajanja same konferencije. Biće prilike…

Trenutno je najveći broj eSim uređaja među pametnim satovima, prevashodno zbog prodaje Apple Watch‑a i neophodnosti da SIM kartica ne zauzima dragoceno mesto i ne zahteva dodatni otvor kako ne bi ugrozila vodootpornost uređaja. Brza ekspanzija ove tehnologije očekuje se na tržištima Kine i Amerike.

Tehnlogija odgovara velikim kompanijama, tako da s njom Apple ili Google mogu lako da postanu virtuelni provajderi, dok manji operatori više vole tradicionalan pristup i plaše se gubitka korisnika. Ovaj strah je realan, pošto danas često nisu u stanju da obezbede ni elementarne usluge, poput prosleđivanja CallerID‑ja dok ste u romingu iako domaći operatori papreno naplaćuju roming. Izvesno je da ova tehnologija nije za provajdere koji smanjuju troškove i kvalitet usluge, a povećavaju cene. I posebno će biti pogođeni provajderi s velikim brojem prepaid korisnika.

Dodatni problem može da predstavlja i to što partnerske kompanije, provajderi eSim usluge, često umesto jednokratne prodaje SIM kartice, sada eSIM naplaćuju kroz mali mesečni iznos, takođe trošak prema operatoru. Zanimljiva je informacija da je Apple još 2011. godine dobio US patent koji mu omogućava da postane virtuelni operator (MVNO) kod koga bi mobilni provajderi licitirali za pravo da korisniku obezbede pristup mreži korisnika. Već 2013. godine u iPad Air2 i IPad Mini 3 tabletima u Britaniji i Americi, Apple SIM omogućio je korisniku da lako odabere mrežu koju želi da koristi. U bliskoj budućnosti, eSim će na sličan način omogućiti širem krugu korisnika opciju izbora provajdera bez fizičke promene SIM kartice.

eCommerce

Deo kongresa uvek je posvećen i softverskim rešenjima, prisutni su startapi i manje kompanije iz mnogih zemalja, ali i velike kompanije poput Mastercard‑a. Ove godine videli smo neke od noviteta koji će doprineti razvoju eCommerce‑a širom sveta, a nadamo se u bliskoj budućnosti i kod nas.

Osnovne smernice su sigurnost, pogodnost i kontrola. One se ostvaruju kroz tokenizaciju – broj kartice ste jednom uneli i provajder plaćanja čuva je na siguran način, tako da kod budućih kupovina nije neophodno ponovo unositi podatke, što predstavlja pogodnost kako za korisnika, tako i za online prodavca. Korisnik ima potpunu kontrolu, pošto kroz nove sisteme upravljanja u bilo kom trenutku može da povuče saglasnost da određeni trgovac čuva njegovu karticu.

Posebna pažnja posvećena je kupovini glasom, koja postaje sve popularnija zbog Amazon‑ove ekspanzije Alexa ekosistema uređaja, tako da pored lake kupovine ostvarene tokenizacijom, sada možemo čuti i poseban „zvučni brend“ kod uspešne transakcije. Biće omogućena i kupovina u online prodavnicama kada niste ulogovani, zato što sada aplikacije prate i dodatne parametre kojim procenjuju da li je kupovina/kupac validan i koji stepen rizika nosi njegova IP adresa, doba dana, prethodne navike, položaj telefona u trenutku plaćanja i mnogi drugi „signali“. Ukoliko sistem proceni da je kupovina bezbedna, ona se uspešno završava, a ukoliko nije siguran da ste to baš vi, traži dodatnu biometrijsku autorizaciju.

Autor: Jovan Marić