Najbrži Galaktičar
Samo tri dana pošto su isporučeni osnovni kompleti za gradnju Galaksije, javio nam se prvi čitalac koji je uspešno sklopio računar. To je dr Boris Pokrić iz Novog Sada. Sa zadovoljstvom smo popričali s njim…
Boris Pokrić je rođen 1968. godine u Novom Sadu. Završio je elektroniku i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, a nakon toga 1997. godine doktorirao u Leeds-u, Velika Britanija, u oblasti mašinske vizije. Zajedno sa suprugom je osnovao firmu ARVRtech koja se bavi primenom proširene stvarnosti, virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije u domenima edukacije, industrijskih procesa, medicine, marketinga…
Kako ste prvi put došli u kontakt sa Galaksijom, kakva su Vam tu bila iskustva?
Moj otac je bio povremeni čitalac časopisa Galaksija i zapazio je akciju “Napravi i ti računar Galaksija”. Ja sam u to vreme bio učenik srednje škole i on mi je predložio da se uključimo u projekat samogradnje. Naručio je sve komponente i ja sam ih željno iščekivao. Nakon sklapanja, Galaksija nije proradila iz prve, pa sam posle izvesnog vremena došao u Beograd kod Voje Antonića, koji je ustanovio da jedna dioda nije bila dobro zalemljena. Ne mogu da opišem kakva je to bila sreća kada je računar proradio. Tu sam napravio prve korake u programiranju, takođe željno iščekujući nove programe koju su pisali Dejan Ristanović, Voja Antonić, Nenad Balint i ostali. Mislim da je to celokupno iskustvo uklesalo moj put u vode elektrotehnike.
Kako vam se na prvi pogled učinio projekat nove Galaksije, šta Vam je tu bilo posebno zanimljivo, zašto ste želeli da napravite Galaksiju?
Projekat nove Galaksije me je oduševio, kao i reprint izdanja “Računari u vašoj kući”. Sve je fenomenalno urađeno. Želeo sam da napravim Galaksiju, to me je podsetilo na stare dobre osamdesete, na začetke razvoja personalnih računara. Takođe, dobar je osećaj kada se nešto napravi, kada se neki problem reši, to me prati tokom čitave profesionalne karijere.
Kako ste došli do komponenti?
Matičnu ploču, masku i EPROM-e sam naručio preko PC Press-a, na sajtu racunari.com/galaksija, a većinu ostalih komponenata sam nabavio preko firme KELCO iz Beograda. Tastere sam kupio u firmi Premium Gaming u Novom Sadu, a nedostajuće konektore i potrošni materijal u firmama Tehnotronik i Orbit Electronics, takođe u Novom Sadu.
Kako je teklo sklapanje, koliko je trajalo, šta je bilo najteže?
Samo sklapanje sam podelio u tri dana po otprilike tri sata u predivnom ambijentu Fruške Gore. Pošto nisam ništa ozbiljnije lemio barem 20 godina, trebalo mi je neko vreme da krenem. Tanak tinol, fluks i dobar vrh lemilice definitivno puno znače. Naravno i dobre naočare i lupa (ipak je prošlo 40 godina od sklapanja prve Galaksije). Sve je teklo relativno glatko i bez većih problema. Najteže mi je bilo sa EEPROM-om, prvo što mi je bilo teško da razaznam orijentaciju, a drugo i samo lemljenje čipa. Takođe, umesto PCB RCA činča sam iskoristio šasijsku verziju, dok ne nađem odgovarajući konektor.
Da li je Galaksija proradila iz prve?
Kada sam sve zalemio, napravio kabel za napajanje, povezao video preko RCA-HDMI konvertora i probao da pokrenem Galaksiju. LED dioda je zasvetlela, pojavila se i slika, ali nije bila stabilna, povremeno je nestajala, a kada je ima pojavljivali su se karakteri na slučajnim mestima na ekranu. Ipak, bilo mi je drago što “daje znakove života”.
Nakon toga sam detaljno jednom pregledao sve lemove, popravio neke i sve detaljno očistio alkoholom. Posle nekog vremena sam ponovo uključio Galaksiju i pojavila se stabilna slika.
Jeste li uspostavili vezu sa PC-jem, da li ste prebacili neke zanimljive programe?
Još uvek nisam nabavio odgovarajući kabl za povezivanje sa PC-jem, tako da mi to ostaje kao projekat za posle prvomajskih praznika. Video sam biblioteku već gotovih programa, većinu sam i koristio na originalnoj Galaksiji, tako jedva čekam da ih ponovo startujem.
Kako izgleda danas raditi sa retro računarom?
Mislim da je ovaj projekat jako interesantan za sve, a naročito za one koji bi možda želeli da nauče fundamentalne stvari iz elektronike, osnova računarskih sistema, operativnih sistema i programiranja. Kada se shvate fundamentalne stvari, lako se posle može nadograđivati konceptima savremenih sistema i tehnologija. Možda bi ovako nešto moglo biti deo obrazovnog programa u nekim školama elektrotehnike.
Šta nameravate da radite sa Vašom novom Galaksijom?
Za početak ću da probam programe iz biblioteke, a posle da napišem neke u asembleru. U svakom slučaju, radujem se što ću opet imati prilike da radim na Galaksiji!
Povodom 40 godina od izlaska časopisa Računari u vašoj kući, objavili smo reprint ovog izdanja, a Voja Antonić je projektovao novu Galaksiju, kompatibilnu sa originalnom ali prilagođenu ovom vremenu. Za detalje posetite sajt racunari.com
