Najnoviji NASA superkompjuter je pomalo „uradi sam“ remek-delo
NASA je predstavila svoj najmoćniji superkompjuter do sada, nazvan “Aitken”.
Ažuriranje hardvera stavlja NASA-in Aitken među najmoćnije superkompjutere na svetu
Međutim, novi vrhunski komjuter nije novoizgrađena računarska zver od više milijardi dolara, već zapravo modularna nadogradnja mašine koja je prvi put lansirana 2019. Nazvana po slavnom američkom astronomu Robertu Grantu Ajtkenu, jedinica velike snage nalazi se u modularnom superkompjuterskom postrojenju (Modular Supercomputing Facility-MSF) u NASA naprednom superkompjuterskom postrojenju (NASA Advanced Supercomputing-NAS) u istraživačkom centru Ames u Silikonskoj dolini. Sveže nadograđena mašina ima vrhunske performanse od 13,12 petaflopsa, sa trajnim performansama od 9,1 petaflopsa, što je ogromno povećanje u poređenju sa maksimalnih 3,69 petaflopsa i održivim performansama od 2,38 kojima je raspolagala kada je prvi put lansirana.
Nadograđena statistika dala mu je 58. mesto na listi Top500 najmoćnijih superkompjutera na svetu. Veliki napredak u performansama dolazi od samo četiri HPE Apollo racks-a, koji koriste AMD-ovu Rome arhitekturu, zasnovanu na Zen 2 mikroarhitekturi. NASA kaže da će njeni naučnici koristiti Aitken za pokretanje simulacija kinetičke plazme kako bi saznali više o strukturama i dinamici magnetne rekonekcije i načinu na koji se magnetna polja Sunca povezuju i odvajaju od magnetnih polja Zemljine magnetosfere. Pored toga, vazduhoplovni inženjeri će koristiti Aitkenovu procesorsku snagu da podrže predstojeće misije Artemis, simulirajući okruženje za lansiranje u svemirskom centru Kenedi. Ali to nije sve što NASA kaže, Aitken će koristiti niz drugih istraživača iz oblasti aeronautike, istraživanja svemira, nauke o Zemlji i astrofizike.
Pored puke sirove snage, napredni Aitken takođe donosi poboljšane akreditive održivosti na sto, koristeći 14% manje energije za hlađenje i smanjenje potrošnje vode za 96%. Ovo je uzbudljivo vreme za industriju računara visokih performansi (high performance computing – HPC) jer ova oblast uživa veliku pažnju i inovacije. Evropa je upravo dobila svoj prvi eksaskalni računar JUPITER, koji se nalazi u superkompjuterskom centru Julih u Nemačkoj i trebalo bi da bude uključen 2024. Snaga mašine će se koristiti za modeliranje klime, inženjering materijala, biološke simulacije i istraživanje održive proizvodnje energije. Trenutno jedini exascale računar u zapadnom svetu je Frontier, mašina sa AMD-om koja se nalazi u Oak Ridge Leadership Computing Faciliti (OLCF) u Tenesiju, Sjedinjene Američke Države.
Izvor: Techradar
