NASA pred najneizvesnijom budućnošću od kraja Apolo ere

NASA se nalazi pred ozbiljnom krizom koja bi mogla da izmeni njenu budućnost kao nikada ranije. Dok istovremeno planira povratak na Mesec i slanje prvih ljudi na Mars, američka svemirska agencija suočava se sa dramatičnim budžetskim rezovima koje je predložila administracija predsednika Trampa. Ukoliko budu usvojeni, ovi rezovi bi mogli da obrišu decenije naučnog napretka i destabilizuju hiljade radnih mesta širom SAD.

Predloženi rezovi: istorijski presedan i naučna katastrofa

Na sastanku Senatskog odbora za budžet 10. jula 2025, razmatran je predlog federalnog budžeta za 2026. godinu, prema kojem bi NASA-ina sredstva bila smanjena za čak 24% u odnosu na prethodnu godinu. U realnim (inflaciono prilagođenim) vrednostima, NASA bi ostala sa najmanjim budžetom od 1961. godine — vremena kada je Jurij Gagarin prvi put leteo u svemir. Naučni budžet agencije bio bi prepolovljen, što bi automatski značilo kraj za 55 misija koje su u toku ili u pripremi. Takođe, broj zaposlenih bi pao na najniži nivo u poslednjih 70 godina.

“Ne postoji istorijski presedan za ovakve jednogodišnje, neselektivne i brutalne rezove,” kaže Kejsi Drajer, šef politike svemira u The Planetary Society. “Gubi se trećina svih aktivnih naučnih misija u jednoj godini.”

Gubitak neprocenjivih misija

Među ključnim projektima koji bi mogli biti ugašeni je sonda New Horizons, jedina aktivna letelica u Kajperovom pojasu. Ona nam je 2015. pružila prvi detaljan pogled na Pluton, a 2019. obavila najdalji prelet u istoriji čovečanstva. Nastavak njenog rada košta samo 14,7 miliona dolara godišnje — neuporedivo manje od 29,9 milijardi dodatnih sredstava koje je Kongres dodelio za imigracione operacije.

Još jedna misija pod pretnjom je OSIRIS-APEX, nastavak uspešnog projekta OSIRIS-REx. Letelica je prikupila uzorke sa asteroida Bennu, a planirano je da 2029. godine doleti do asteroida Apophis, koji će tada proći opasno blizu Zemlje. Cena nastavka misije iznosi 200 miliona dolara — minimalno u poređenju sa njenom naučnom vrednošću.

Širi uticaj na ekonomiju i nauku

NASA nije samo naučna institucija — ona pokreće i ogromnu privredu. U 2023. zapošljavala je 17.823 državna službenika, dok je sa svim povezanim privatnim sektorom podržavala preko 300.000 radnih mesta širom SAD. To znači da svako radno mesto u NASA-i stvara još 16 u privatnom sektoru. Profesorka planetarnih nauka sa Caltecha, Betani Elman, upozorava da će drastični rezovi ugroziti univerzitete, industriju i buduće generacije naučnika.

Politička borba: budžet i prioriteti

Obe partije u Kongresu najavile su protivljenje predloženim rezovima. I dok Senat predlaže da NASA zadrži postojeći naučni budžet od 7,3 milijarde dolara, Predstavnički dom traži smanjenje na 6 milijardi. Dodatno, budžet za National Science Foundation (koji finansira astronomska istraživanja) bio bi smanjen za 23%.

Iako neki zakonodavci žele da očuvaju NASA-in budžet, čak i „ravno“ finansiranje predstavlja smanjenje kada se uzme u obzir inflacija. Osim toga, prema Politico-u, čak 2.694 NASA radnika već je prihvatilo dobrovoljne odlaske, među kojima je više od 2.100 iskusnih stručnjaka. To znači gubitak ogromnog institucionalnog znanja i iskustva koje se teško može nadoknaditi.

Fokus na Mesec i Mars – po svaku cenu?

I dok javnost, prema istraživanju Pew Research-a, najviše podržava naučne projekte poput praćenja asteroida i klimatskih promena, predsednik Tramp i Predstavnički dom forsiraju misije ka Mesecu i Marsu. Budžet za istraživanja u 2026. bio bi povećan za 25%, dok bi naučne misije bile smanjene. Ironsično, upravo te misije ka Marsu sada već razvijaju privatne kompanije, poput SpaceX-a.

“Napustili su ono što samo NASA može da uradi i fokusirali se na ono što već radi privatni sektor,” kaže Drajer. “To je u potpunoj suprotnosti sa onim što javnost želi od svoje svemirske agencije.”

Šta sledi?

NASA se nalazi na raskrsnici. Predlog budžeta mora da prođe kroz dodatne revizije u Senatu i Predstavničkom domu pre nego što bude usvojen, a krajnji rok za donošenje je 30. septembar. Predsednik Tramp takođe ima pravo veta ukoliko budžet ne odgovara njegovim prioritetima.

I dok agencija balansira između političkih ambicija i naučne misije, opasnost nije samo gubitak sredstava, već i podrške javnosti. “Ljudi nose NASA majice. Ne nose majice Ministarstva unutrašnjih poslova,” zaključuje Drajer. “To je retka i dragocena stvar. A oni rizikuju da je izgube.”

Izvor: Engadget