Naučnici nameravaju da istraže asteroide uz pomoć nano-kapsula
Istraživači sa Finskog Meteorološkog Instituta (FMI) prezentovali su plan svoje svemirske misije Evropskom Planetarnom Naučnom Kongresu koji će omogućiti naučnicima da ispitaju na stotine asteroida u periodu od dve godine.
Njihov plan je da pošalju 50 nano-kapsula, male svemirske instrumente u pojas asteroida koji leži između Marsa i Jupitera. Cilj je da kapsula napravi slike površine i sakupi hemijske uzorke sa 300 asteroida. „Asteroidi su jako različiti i do danas videli smo mali broj sa manje udaljenosti. Kako bi ih proučili bolje, moramo da proučimo veliki broj asteroida. Jedini način da se uradi ovo istraživanje je korišćenjem malih svemirskih letelica,“ izjavio je istraživač FMI Pekka Janhunen za Popular Mechanics.
Na “kapsule” koje su teške pet kilograma bio bi fiksiran manji teleskop i spektrometar uz koji bi se analizirali hemijski uzorci sakupljeni sa asteroida. Nano-kapsule bi bile lansirane u svemir uz pomoć električnih, solarnih jedra ili E-jedra i ona bi činila glavni deo svemirske letelice. Dakle to je manja jedinica koja bi se kontrolisala sa određene udaljenosti i imala bi na sebi kabl od 20 kilometara koji povezuje E-jedra sa nano-kapsulom. Taj lanac bi imao pozitivno naelektrisanje, tako da kada sunce počne da emituje svoje pozitivno naelektrisane jone oni bi se odbijali jedno od drugog, što bi kapsuli dalo ubrzanje.
Svaka kapsula bi analizirala od šest do sedam asteroida i onda bi se vratila na zemlju sa podacima. U tom slučaju ne bi bilo potrebe za velikim antenama koje vrše emitovanje podataka sa velike udaljenosti. Misija bi trajala malo više od tri godine i istraživači procenjuju da bi koštala oko 72 miliona dolara. Sama misija još uvek nije odobrena, ali informacije koje bi se sakupile bile bi neverovatno korisne. „Nano-kapsule bi sakupile dosta informacija o asteroidima sa kojima bi se susreli u toku misije, uključujući veličinu i oblik, da li postoje krateri na površini, da li su asteroidi primitivna tela ili gomila šljunka,“ rekao je Janhunen. „One bi takođe sakupile o hemijskom sastavu površine, na primer da li se nalazi voda na površini.“
Izvor: engadget
