Neboderi od drveta: Budućnost održivih solitera
Zgrade od drveta su ponovno poželjne, a radi se o gradnji uz pomoć masivnih, drvenih elemenata koji zamenjuju betonske i čelične stubove. Ovaj način gradnje i dalje nije postao mejnstrim, ali građevine s drvenim delovima niču širom sveta.
Najveća drvena zgrada ima 25 spratova i nalazi se u Milwaukiju. U pitanju je soliter Ascent koji je završen 2022. godine. Od tada su širom sveta podignute još 84 drvene zgrade sa šest i više spratova, a još 55 je u planu. Gradnja s masivnim drvenim elementima je dobro rešenje, budući da je energetski efikasnija od upotrebe betona i čelika (upotreba ovih materijala u gradnji odgovorno je za 15% od globalne emisije štetnih gasova).
Istina je da eksperti još uvek diskutuju o tome koliko upotreba drveta u gradnji utiče na ublažavanje posledica klimatskih promena, budući da se oslanja na obnovljive materijale kao što je drvo. Upotreba drveta u gradnji nije ništa novo, a pre 30 godina graditelji u Austriji i Nemačkoj su počeli s razvijanjem tehnika gradnje koje uključuju masivne drvene elemente koji omogućavaju izgradnju višespratnica od ovog materijala. Kada su neboderi u pitanju, drvo se kombinuje s metalom i betonom, budući da bi dovoljno jaki drveni elementi zauzimali previše prostora.
Najveća briga kada su zgrade od drveta u pitanju su požari – da bi se neka zgrada smatrala bezbednom neophodno je da materijali koji su korišćeni u izgradnji mogu da odolevaju vatri minimum tri sata, kako bi stanari imali vremena da se evakuišu. Izvedeni su mnogo testovi otpornosti masivnih drvenih elemenata, a rezultati su vremenom ubedili regulatore da dovoljno dugo mogu da odolevaju vatri, delom i zbog toga što se spoljašnji delovi brzo ugljenišu i tako štite unutrašnjost stubova.
Tu su i drugi izazovi – vlaga je takođe veliki problem, čak veći nego vatra. Vlažno drvo je podložnije raspadanju zbog gljivica i prisustva insekata kao što su termiti. Zato se vodi računa da materijal ne dođe u dodir s vlagom tokom transporta, te da se ispoštuju sve procedure koje drvo štite od vlage – sistemi grejana i ventilacije su tu najvažniji. Još jedan problem je i akustika, jer drvo bolje prenosi zvuk od betona, pa se i tu koriste dodatni materijali koji se ponašaju kao zvučni izolatori.
Stručnjaci kažu da će biti potrebno još istraživanja da bi se utvrdilo koliki je uticaj upotrebe drveta u gradnji na ublažavanje klimatskih promena. U međuvremenu se sve više arhitekata odlučuje za ovaj način gradnje, budući da im unapred proizvedeni drveni delovi olakšavaju posao i daju veću kontrolu nad procesom izgradnje, a izgradnja je brža za čak 40%.
