Neizvesna budućnost: Roboti koji će verovati ljudima

Sve je više naučnika, te teoretičara budućnosti, koji se zalažu za sisteme koji bi u budućnosti obezbeđivali razumevanje između robota i ljudi, a kako bi se osigurala bezbednija budućnost čovečanstva.

Naime, očekivano je da će se u trenutku kada sistemi veštačke inteligencije budu postali toliko napredni da mogu da učestvuju u društvenim tokovima, poželeti sistem koji bi postavio granice poverenja, te ljudska bića uverio da mogu da veruju u svoje mehaničke sugrađane. Da bi se do toga došlo neophodno je da se obezbedi i poverenje koje funkcioniše u suprotnom smeru, te robotima garantuje da mogu da imaju poverenja u ljudska bića. Upravo je na osnovu toga nastao istraživački projekat Penn State-a, MIT-a i Tehnološkog instituta iz Džordžije, čiji je cilj da razvije definicije i modele poverenja koji bi mogli da se prevedu u kod, i tako ponude robotima na tumačenje. To je neophodno zbog toga što roboti, naravno, nisu sposobni da funkcionišu u skladu sa onim što ljudska bića nazivaju „osećajem“, a što je u stvari proizvod komplikovanih procesa zaključivanja, i što je osnovni preduslov da bi se nekome verovalo.

Poenta je u tome da se nekome veruje u kriznim situacijama, te da se pretpostavi da će onaj kojem je poverenje ukazano delovati u smeru koji će biti povoljan i za onoga koji ukazuje poverenje. Da bi se došlo do takvog odnosa između robota i ljudi neophodno je da se utvrdi koliko ljudsko društvo u ovom trenutku veruje robotima, ali i obrnuto, pa su naučnici koji učestvuju u projektu u periodu od četiri godine posmatrali interakcije koje je više od dve hiljade ljudskih ispitanika imalo sa robotima, a koje su kreirane tako da se preispituju stavovi koje su ispitanici već imali prema mehaničkim subjektima. Tako su u jednom delu eksperimenta ljudski ispitanici mogli da biraju da li će pratiti robota tokom evakuacije iz objekta koji je zahvatio požar, ili će pak pokušati da samostalno pronađu izlaz. U nekim slučajevima roboti su pokazivali navodne greške u sistemu samo nekoliko trenutaka pre početka eksperimenta, dok je u drugim ljudski subjekt morao da odluči da li će pomoći robotu koji moli za pomoć tokom evakuacije.

Drugi eksperimenti su se pozabavili time koliko roboti veruju ljudima, te su kreirane situacije u kojima su roboti poziciji da ljudskim subjektima u nevolji pozajmljuju novac. NAO roboti koji su učestvovali u eksperimentu su u svakom sledećem krugu eksperimenta odluke o pozajmicama donosili na osnovu toga koliko su novca ljudski subjekti uspeli da vrate u prethodnim fazama, te su nakon nekog vremena kreirali šablone za svakog ispitanika ponaosob, pa su, na primer, odluke da se vrati više novca nego što je pozajmljeno tumačili kao pozitivne, te kao znak da ljudi veruju robotima.

Ljudsko društvo se trenutno nalazi na jednosmernom putu kada je poverenje između ljudi i robota u pitanju, budući da mehanički subjekti još uvek nisu potpuno upućeni u tej koncept, ali su eksperimenti u okviru ovog projekta ukazali na to da je budućnost ipak svetla, budući da je većina ljudskih ispitanika izabrala da pomogne robotu koji moli za pomoć, dok se istovremeno radilo na tome da se stekne poverenje robotskih ispitanika koji su objektivniji od ljudskih bića, i koji odluke donose na osnovu prethodnih iskustava, te šablona koji su kreirani na temelju prethodnih postupaka ljudskih subjekata.

Izvor: Futurism