Niko ne može da pobedi Steam, ali zašto?

Steam postoji još od ranih 2000-ih, lansiran uz Half-Life 2, na veliko negodovanje gejming zajednice u to vreme. 

Steam je prodavnica, društvena mreža, biblioteka i kolekcija trofeja – sve u jednom

Ono što se tada smatralo još jednim nepotrebnim DRM rešenjem, izraslo je u jedan od najvažnijih softverskih alata u svetu video-igara, čime je Valve dobio moć da čak i izdavače poput Activision Blizzard-a natera da se pridržavaju pravila koja postoje samo na Steamu. Nije da je Steam jedini digitalni distributer igara na PC-ju. Ubisoft, EA i Epic Games su svi pokušali, sa različitim nivoima uspeha, da se takmiče sa Valve-om, ali nijedna od tih kompanija nije uspela da osvoji ni približno veliki deo tržišta. Epic Games već godinama deli besplatne igre kako bi privukao korisnike, a to nisu samo mali naslovi – na primer, pre nekoliko godina su podelili GTA V besplatno, uz još mnoge druge velike igre. Nedavno je bivši potpredsednik Amazon Prime Gaming-a, Ethan Evans, na LinkedIn-u objasnio šta smatra da je pošlo po zlu. Ključni zaključak je da je Amazon “potcenio razloge zbog kojih korisnici koriste Steam”. Uprkos tome što je mnogo veća kompanija, Amazon nije uspeo ni da zagrebe Steamu tržišni udeo.

Steam je prodavnica, društvena mreža, biblioteka i kolekcija trofeja – sve u jednom

Evans je istakao da Steam nije samo prodavnica – to je i društvena mreža, i biblioteka, i sistem za praćenje dostignuća. Svaki konkurent bi morao da ponudi sve to (ili više) samo da bi imao šansu da privuče korisnike. Steam nema mnogo problema, pa gejmeri nemaju razloga da prelaze na novu platformu i ostavljaju iza sebe sve svoje igre. Na primer, kada otvorite Steam, možete da vidite koje igre vaši prijatelji igraju, da ih pozovete u igru, da vidite njihova dostignuća, igre koje kupuju, ili one koje su dodali na listu želja. Takođe, samo gledajući dostignuća, možete da procenite dokle je neko stigao u nekoj igri. Ovaj društveni aspekt Steama je ogroman i teško da bi se mogao dodatno poboljšati na način koji bi korisnici zaista koristili.

Ako konkurentska platforma ne nudi sve te funkcije, zašto biste je koristili? Već imate igre na Steamu, ali još važnije – zašto biste koristili servis koji čak ni nema funkcije na koje ste navikli?

Valve je pokazao da je naklonjen potrošačima

Valve daleko od toga da je savršena kompanija i pravio je greške na štetu korisnika. Ali, sve velike kompanije su to radile. Razlika je u tome što su ustupci koje je Valve pravio zaista bili korisni za potrošače. Na primer, Valve je bio jedan od prvih koji su uveli refundacije za kupljene igre (iako su EA’s Origin i GOG bili brži). Politika je bila jednostavna: možete dobiti povraćaj novca u roku od 14 dana, pod uslovom da niste igrali duže od dva sata. U početku je Valve bio čak i popustljiviji prema korisnicima koji su želeli povraćaj novca pre nego što je politika refundacija zvanično stupila na snagu. Danas je povraćaj novca za igre postao standard u industriji – čak i Epic Games sada nudi istu politiku. Nedavno je Valve naterao Activision Blizzard da otkrije da koristi veštačku inteligenciju u razvoju Call of Duty: Black Ops 6. Ova odluka je doneta nakon što je u januaru 2025. Steam uveo pravilo da developeri moraju otkriti ako je AI korišćen u procesu razvoja igre. Pošto se odavno sumnjalo da Call of Duty koristi generativni AI, činjenica da je Valve mogao naterati Activision Blizzard da to prizna, pokazuje koliko moć Valve zaista ima. Takođe, Valve je zabranio plaćene reklame i paywall-ove u igrama. Iako je to delovalo kao nova politika, u stvarnosti je već godinama bila na snazi, samo što je sada postala zvanična i javna. Naravno, može se reći da je Valve želeo da uzima procenat od svih transakcija na Steamu, ali isto tako, igrači mrze reklame.

U istom duhu, Valve je zabranio igre sa kriptovalutama i NFT-ovima. Mnogi su mislili da je to učinjeno samo da bi zaštitili svoj biznis, ali Valve je nekada primao Bitcoin kao način plaćanja. Kasnije su prestali, jer je valuta bila nestabilna i često korišćena za prevare. Dakle, Valve nema ništa protiv kriptovaluta same po sebi, već protiv načina na koji su korišćene.

Gabe Newell, predsednik Valve-a, rekao je u intervjuu za PC Gamer:

“Postoji razlika između onoga što bi trebalo da bude i onoga što jeste u stvarnom svetu. Što se tiče NFT-ova, većina njih je korišćena za prevaru kupaca. A mi nismo želeli da budemo deo toga.”

Iako možda deluje kao da Valve samo štiti svoj profit, njihovi potezi često idu u korist korisnika. Na primer, godinama su razvijali Proton, alat koji omogućava igranje Windows igara na Linuxu. Iako je prvenstveno pravljen za SteamOS i Steam Deck, Valve ga je otvorio za sve, pa može da se koristi i sa igrama kupljenim na drugim platformama.

Konkurencija Steamu bi morala da ponudi sve ovo – i još više

Valve je uspeo da izgradi reputaciju “potrošački prijateljske” korporacije vredne više milijardi dolara. Iako nije savršen, jasno je da funkcioniše drugačije od drugih velikih izdavača. Valve nema akcionare, što znači da nema pritiska da konstantno izbacuje nove igre. Zbog toga Half-Life 3 nikada nije izašao – jednostavno nisu bili zadovoljni igrom i nisu želeli da je izbace samo zbog profita.

Iako je to razočaravajuće za fanove, rezultat je taj da gotovo svaka igra koju je Valve ikada izbacio važi za vrhunsko iskustvo.

Sve ovo znači da bi konkurencija Steamu morala da ponudi apsolutno sve što Steam nudi, a možda i više. Ali to bi naljutilo izdavače, jer bi se suočili sa istim restrikcijama koje im nameće Steam.

Valve je zacementirao Steam na vrhu PC gejminga i to u velikoj meri zahvaljujući potezima koji idu u korist potrošača. Bilo koji potencijalni konkurent bi morao da ponudi istu uslugu i još više, ali uz rizik da odbije izdavače.

I dok je Steam možda monopolista, gejmeri za sada nemaju mnogo razloga da se žale.

Izvor: Xda-developers