Nikola Ajtić – Džoni o muzici i računarima

Kaže da je teško napisati kratku biografiju benda kada sviraš u više bendova. Pa hajdemo polako,  jedan po jedan.

Jailbreak, Guns n’ Roses Tribute Bend

Ovaj bend postoji 11 godina, u februaru 2016. godine punih 12. Stvoren je u Zemunu i baziran je isključivo na rock’n’roll muzici. Svirao je „cover“ dobrog rock zvuka iz perioda 70-ih pa sve do 90-ih, kako bi se na kraju zadržao na muzici Guns n’ Roses i sa tribute-om ovom velikom američkom bendu proputovao skoro čitav svet, od Balkana, preko Italije, Malte, Tunisa, Indije pa čak do Brazila u dva navrata. Dva puta bili su učesnici Belgrade Beer Fest-a, 2007. i 2012. godine. Rođendan benda, 14. februar,  St. Valentine’s Day, proslavljaju tradicionalno svirkom u klubu u kome su potekli, a to je Fest u Zemunu.

(Ne)Normalni

Ovaj bend je nekad bio poznat kao (ne)normalni Balašević tribute b(r)and. Puno zagrada, dugačak naziv, ali čak ni to nije smetalo da postanu jedan od najpopularnijih cover bendova u regionu. Džoni je član ovog benda postao 2009. godine. Već 2010. godine, od strane autora zabranjeno im je da izvode njegovu muziku i bend se prebacuje na autorski i cover rad. Sve ide polako, ali sigurno, do kraja godine ćemo znati mnogo više, kada izađe prvi album.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Nisu samo kompjuteri krivi. Njihovom pojavom moglo je doći do ekspanzije mnogo drugih stvari u muzici, dobrih i korisnih, koje bi muzičarima, kompozitorima, snimateljima, producentima i svima ostalima u muzičkom biznisu, olakšale život, umnogome. Da se nisu pojavili računari, ti i takvi, u pitanju pomenuti muzičari i njihova “muzika” bi našli put do publike na neki drugi način.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Na slično pitanje daću i sličan odgovor. Zbog kompjutera je možda šund lakše izašao na tržište, ali kao i sa oružjem koje je korisno za odbranu, na onome ko ga koristi ostavili smo način na koji će ga iskoristiti. Umetnički izraz nije iščezao, samo više nije popularan. Postavlja se drugo pitanje, da li bi te i takve muzike postojalo da nema publike koja je konzumira?

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da čujem razliku, a mogu reći i da je najveća razlika kada se kroz digitalnu opremu svira, osećaj u prstima je neuporediv sa onim što imamo kroz analognu opremu. Sličan je slučaj i sa snimljenom muzikom. Onima koji nisu slušali ploče i trake ne možemo da objasnimo o čemu se radi. Mislim da i ne postoji potreba da im objašnjavamo.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalizacija audio snimka je donela mnoge prednosti, posebno u smislu prenosivosti, sigurnosti, mogućnostima za modifikovanje. Naravno, postoje i mane, a one koje meni najviše smetaju su upravo ljudi koji su umesto za usavršavanje zvuka, digitalizaciju upotrebili kako bi sakrili sopstvene mane ili mane onih za koje rade. Nikada ne bih krivio računare i digitalni napredak, za sve su krivi ljudi, kao i uvek. Nećemo nikada kriviti atomsku bombu, zar ne?

 III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Pre bih rekao da se smanjila potražnja muzičara generalno. Za određene vrste muzike, živo odsvirani instrumenti su potpuno bespotrebni. Takođe, mnogo je jevtinije da producent, snimatelj ili tonac otkucaju bubanj, bas gitaru, klavijaturu pa ponekad čak i gitaru, nego da se plate preskupi sati u studiju. Semplovi su sve realniji, pa je skoro nemoguće prepoznati razliku, naročito za amatersko uvo. Na drugi deo pitanja i nemam baš definisan odgovor, ali definitivno je da su računari i generalno muzička tehnika došli na takav nivo da je moguće od svake sobice i skoro bilo kakvog računara napraviti studio. Da li se i koliko tu gubi na umetničkom nivou muzike, ne mogu da kažem, jer je takav način snimanja pomogao mnogim muzičarima da zapišu skoro svaku svoju ideju i to u kakvoj god situaciji, kod kuće, u gostima, na turneji u autobusu, u hotelu, itd. Koliko je to loše, mogu samo da poredim sa onim što znam, a to je da kada sam „kućne muzičare“ slušao uživo, definitivno se oseti nedostatak iskustva, zajedništva na bini, za razliku od nas koji smo sate i sate proveli u buci u studijima i na bini.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti jako pristojan snimak. Već sam rekao da je muzička tehnika otišla daleko. S tim što bih naglasio da je za nekoga ko nikada nije čuo snimke iz Abbey Road studija, ili nekih drugih svetski poznatih, nema nikakve razlike u tome da li je snimljeno na opremi od 100$ ili 10.000.000$. U svakom slučaju, bendovi u kojima sviram snimaju materijal u relativno rečeno kućnim uslovima, doduše sa ozbiljnom opremom i ozbiljnim pristupom radu. Ti snimci su dolazili do ozbiljnih producenata iz regiona na mastering, sa svim pohvalama od istih za načinjen snimak.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je stvarno muzika, za one koji je slušaju uz nju se provode, daju novac za „žive nastupe“, da VIDE svog omiljenog DJ-a. Problematika pitanja je jasna – da li je svaki zvuk muzika? Naravno, kao i za pitanje šta je došlo pre, kokoška ili jaje, ne postoji jasan odgovor, isključivo zbog ljudske osobenosti da svako ima svoje mišljenje. Za mene, kao muzičara, kao poštovaoca kvalitetnog zvuka, muzičke inventivnosti, virtuoznosti, muzičke lepote u harmonskom, ritmičkom i melodijskom smislu, elektronska muzika nije muzika, nego niz tonova isprogramiranih na računaru. Upravo mi je pala dobra analogija na pamet. Da li otkucana i rukom pisana reč nosi istu težinu, a da li otkucana ili rukom (ili nekim drugim delom tela) odsvirana muzika zvuči isto?! Reč je reč, zar ne? A ton? Kako za koga.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter apsolutno može da zameni čoveka u muzici i „običan“ slušalac to verovatno i ne može da primeti. Imajući to u vidu, da li uopšte ima smisla raspravljati o tome? Da li ćemo da dozvolimo da muzičari prestanu da postoje, jer je jevtinije otkucati sve na računaru? Da li ćemo dozvoliti da se svaka reč izgovara u slengu, skraćeno ili pogrešno? Da li ćemo dozvoliti da kulturno propadamo i dalje? Da li ćemo uspeti da kulturno neobrazovanoj publici objasnimo zašto je bitno da daju „velike“ pare za živi nastup? Nadam se da ćemo uspeti, jer ono što čovek odsvira možda nije savršeno u tehničkom smislu, nikada i neće biti savršeno tačno kao što ga kompjuter izvede svojim nulama i jedinicama, ali će izazvati emociju koju kompjuter nikada neće moći, za to se vredi boriti.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Autorska prava nikada više neće biti ono što su nekada bila, u to sam potpuno siguran. Moje mišljenje se razlikuje od ostalih samo u jednom smislu – za to je kriva piraterija u istoj meri koliko i sami autori, koji će svoj CD „besplatno“ davati uz deterdžent, kako bi se fiktivno ostvarila prodaja tiraža u hiljadama primeraka i zaradili novci od SOKOJ-a. Muzika je čudna vrsta umetnosti, a da li muzičari i bendovi zarađuju od stvaranja svojih pesama ili od izvođenja svojih pesama? Voleo bih da bude ovo drugo, ali nažalost, oni više ne stvaraju svoje pesme, već im neko drugi to radi, a taj drugi to ne radi besplatno.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Pitanje je i da li iko ikada odsluša celu pesmu na youtube-u. Ko je bio lud nekada da premotava traku da bi došao do zanimljivijeg dela, ili preskakao zareze na ploči? Niko. Sada imamo tu sjajnu mogućnost da jednim klikom preskočimo, premotamo, pa i zapostavimo ono što nam muzika govori u celini. Jedini lek za to i jesu koncerti gde nema premotavanja, gde je publika „osuđena“ da odsluša sve što joj se predstavlja. Youtube publika nikada neće biti isto što i publika na koncertu, što zbog energije, što zbog kritike bez pokrića, kojom ne samo youtube, nego i ceo internet obiluje.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Siguran sam da ne može, ako ne računamo radio i TV. E, bez toga nikako ne može. Nadam se da ne pričamo o lokalnim svirkama, za 50-ak ljudi, nego o velikim događajima. Najbolja reklama je i dalje TV, pa za njim kaskaju plakati, novine, radio, flajeri, pamfleti, društvene mreže itd.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ništa ne garantuje odziv osim rasprodatih karata. Da li garantuje odziv publike ako ceo grad oblepimo plakatima? Naravno da ne. Isto je i sa internetom i društvenim mrežama. Neko će slučajno kliknuti na Going, neko se neće ni zamarati da uđe na Event ako je video plakat ili reklamu negde drugde, scenariji su raznovrsni i naravno, ni za šta ne postoji garancija.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Slično kao i u biografiji, jedan po jedan. Jailbreak, Guns n’ Roses Tribute Bend – poslednji ozbiljan projekat ovog benda je turneja na dalekom istoku. Od poslednje turneje u Brazilu, koja se desila u maju 2014. godine, skupljaju se snimci, prave promotivni materijali, i pravi strategija za ovaj, možda i poslednji veliki poduhvat jednog tribute benda. Živi bili pa videli. (Ne)Normalni – kao što sam napomenuo u biografiji, bend je u poslednjoj fazi pripreme autorskog albuma. Ima nekih pesama koje su ljudi već čuli, što na našoj Youtube prezentaciji, što na nekim od živih nastupa, ali biće i iznenađenja. Naravno, Druga Strana Računara će biti prva koja će imati priliku da presluša ceo materijal. Što bi rekli „braća Ameri“ – stay tuned!

Predrag Jovanović

Računajte na računare