Nobelova nagrada za nauku 2021. godine
Pandemija koronavirusa je, u društvenom smislu, značajnu ulogu dodelila nauci, čija su rešenja (ovoga puta u operativnom smislu) izranjala veoma brzo. Iako je pogoditi ko će biti dobitnici Nobelove nagrade teško, a lista kandidata tajna, CNN je dao određene procene.
Nauka o vakcinama
Dodeli Nobelove nagrade, tradicionalno, prethode Laskerova i Nagrada za značajan pomak u nauci (Breakthrough Prize). Ove su godine dodeljene naučnicima čija je uloga bila ključna u razvoju Kovid 19 vakcina.
Ketlin Kariko, senior vice president BioNTech-a je, u saradnji sa Dru Vajsmanom, u časopisu “Immunity”, 2005. godine, objavila rad “Suppression of RNA recognition by Toll-like receptors” koji, prvobitno, nije privukao veliku pažnju naučne zajednice. Međutim, danas je taj rad okosnica za razvoj mRNA metode, koja podrazumeva korišćenje RNA sintetičkog mesindžera i uključuje promenu načina na koji telo proizvodi odbranu od virusa.
Jedan od zahteva za promenu naučne paradigme jeste da teorija (ili metod) moraju davati određene implikacije za proširenje znanja (predviđanje novih fenomena). U slučaju mRNA, značajno je što ova tehnologija otvara vrata razvoju budućih vakcina koje će se koristiti kao terapija za različite genetske i druge bolesti, kao što su HIV, rak ili autimune bolesti.
Pravila dodele Nobelove nagrade podrazumevaju izbor jednog dobitnika, pa uvek postoji problem procene ko je “najzaslužniji” za otkriće. Ovo pitanje je osetljivo, naročito ako se uzme u obzir da nauka danas podrazumeva saradnju velikih timova.
DNK sekvenciranje
Međutim, analitičar Instituta za naučne informacije, Dejvid Pendleburi, smatra da je za dodelu Nobelove nagrade revolucionarnim vakcinama prerano. Pre svega, odbor za dodelu Nobelove nagrade je veoma tradicionalan i vodi se mnogobrojnim parametrima, među kojima su broj radova i citiranja naučnika, kao i vreme koje je prošlo od objavljivanja “prodornih” rezultata (čeka se najmanje 10 godina).
Njegov je izbor pao na Žaka Milera, pionira australske imunologije, koji je, istražujući imuni sistem, 1960. godine identifikovao B i T imune ćelije, što je, prema Pendleburiju, osnov za istraživanje vakcina. Profesor Miler je, zajedno sa profesorom Maksom Kuperom, za ovo otkriće dobio Laskerovu nagradu 2019. godine.
Breakthrough prize je, Šankaru Balasubramanianu, Dejvidu Klenermanu i Paskalu Majeru, dodelio nagradu za rad na revolucionarnim tehnologijama sekvenciranja DNK, koje će uštedeti vreme i ogroman novac koji je, pre njihovog otkrića, bio potreban za sekvenciranje ljudskog genoma. Zahvaljujući pomenutim naučnicima, danas se takvi poduhvati mogu izvesti za 24 sata i koštati oko 600 dolara.
Takođe treba napomenuti da je vrednost ovih tehnologija vezana i za njihovu primenu u biologiji, ekologiji, paleoarheologiji, forenzici i personalizovanoj medicini.
Nagrada za medicinu ili psihologiju dodeljena je juče Dejvidu Džulijusu i Ardemu Patapoutianu, za otkriće molekularne osnove konvertovanja čulnih nadražaja nerava. Sa nestrpljenjem očekujemo današnju dodelu nagrade za fiziku. Nakon toga slede nagrade za hemiju, književnost, mir i ekonomiju, a dodela će trajati do 10. oktobra.
Izvor: CNN
