Nova saobraćajna revolucija

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama se godišnje potroše milijarde dolara na kupovinu automobila, što troškove za transport čini drugom najvećom stavkom u budžetima američkih domaćinstava. Ipak, svako od tako kupljenih vozila se ne koristi svakodnevno, što je prilično neefikasno, i to ne samo zbog potrošenog novca, već i zbog toga što se veliki deo urbanih površina prilagođava parkinzima, te onim automobilima koji se ne kreću velikim brzinama. Upravo zbog toga se govori o „novoj saobraćajnoj revoluciji,“ koja bi trebalo da promeni način na koji se transport putnika, te robe, trenutno odvija.

Saobraćaj je tako jedan od najgorih aspekata načina na koji se transport trenutno odvija, pa teško da postoji neko kome se saobraćajne gužve, te uticaj koji saobraćaj ima na planetu, dopadaju, ali ih svi jednostavno prihvataju. Saobraćaj, pored toga što uništava prirodu, pogubno utiče i na ekonomiju, te generiše nepotreban stres, kako za vozače, tako i za pešake. Prema nekim istraživanjima, prosečan vozač u Sjedinjenim Američkim Državama provede oko 3.000 sati tokom života zaglavljen u saobraćaju, što utiče na produktivnost čitave zemlje, a procenjuje se da se u Americi na saobraćaj potroši oko 160 milijardi dolara godišnje.

Tako mnogi priželjkuju kraj saobraćaja kakav poznajemo, a stručnjaci tvrde da to uskoro neće biti samo stvar želje, budući da savremeno društvo u svojim rukama već ima alatke kojima bi mogao da se okonča postojeći saobraćajni poredak. I ranije se pokušavalo sa sličnim revolucijama, ali ni jedna akcija nije bila dovoljno snažna da bi mogla da donese neke očigledne promene. Jedna od pogrešnih teorija bila je i ona po kojoj bi saobraćaj mogao da se smanji ako se izgrade dodatni putevi, te prošire postojeći, ali su mnoge studije dokazale da takvi pokušaji nikada ne urode plodom. Novom infrastrukturom su se tako samo dobile dodatne saobraćajnice koje ne vode nikuda. Kao rešenje, stručnjaci predlažu pametne saobraćajnice, te takozvano „deljenje vozila,“ koje već ohrabruju servisi kao što su Uber, te Lyft, a vozači se ohrabruju da ovakve akcije organizuju i samostalno, te jedni druge voze i odvoze s posla.

Do kraja haosa u saobraćaju bi, tvrde naučnici moglo da se dođe u samo tri koraka: prvo bi lokalne uprave, a na osnovu podataka o saobraćaju, trebalo da klasifikuju ulice u autoputeve, pa one koje se najviše koriste označe kao kandidate za pametne saobraćajnice, potom bi vlade država gradovima trebalo da obezbede sredstva za izgradnju infrastrukture za pametne saobraćajnice, i na kraju bi primaoci sredstava novac koji uštede na pametnim saobraćajnicama trebalo da investiraju u poboljšanje ostatka infrastrukture, zahvaljujući kojima bi se vozila gradskog saobraćaja kretala brže, te na taj način omogućavala većem broju ljudi da na vreme i bez stresa stignu sa tačke A na tačku B.

Pametne saobraćajnice bi mogle da budu aktivne samo u vreme najvećih gužvi, dok bi ostatak dana mogle da funkcionišu kao regularni putevi, te bi mogle da budu besplatne za ona vozila u kojima se nađe više od tri putnika, dok bi vozači koji prevoze manje od tri putnika morali da plaćaju određene nadoknade. Stručnjaci tvrde da bi pametne saobraćajnice mogle da budu podržane digitalnom, te fizičkom infrastrukturom koja ne bi bila zahtevala ogromne troškove.

Koncept pametnih puteva uključuje inovativne tehnologije kao što su putevi koji svetle u mraku, dinamična farba, interaktivno osvetljenje, traka za prioritetno uključenje, te mnoge druge koje utiču na bolju funkcionalnost saobraćajnica, te orijentaciju i efikasnost vozača. U izgradnji pametnih saobraćajnica budućnosti koristiće se novi, savremeni materijali i zelene tehnologije koje pomažu da putevi budu vidljiviji, jasniji i ono što je najbitnije bezbedniji. Pritom, osim novih materijala kojima će biti prekrivan gazeći sloj, ne bi trebalo da se menjati bilo šta što je u vezi sa načinom konstrukcije.

Kraj saobraćaja kakav poznajemo biće realan onoliko koliko se u njega bude ulagalo, a deljenje vozila se smatra prvim i najjednostavnijim korakom da se krene u tom smeru. Upravo zbog toga bi trebalo uticati na svest građana, te isticati da automobili sa tri ili više putnika smanjuju gužvu u saobraćaju, što građanima ostavlja više slobodnog vremena, te, što je najvažnije, utiču na smanjenje emitovanja štetnih gasova, pa čuvaju planetu za one koji dolaze posle nas.

Izvor: Medium