Online igra Bad News uči nas da prepoznamo lažne vesti
To što se moderni građani uglavnom oslanjanju na internet kada je informisanje o najrazličitijim temama u pitanju kreiralo je čitav niz problema koji ranije nisu postojali, ili su postojali u manjoj meri, a jedan od njih je i lažna vest – sadržaj kreiran da obmane, te pogrešne informacije predstavi kao istinu.
„Lažne vesti“ pre samo tri godine nisu predstavljale termin koji je imao široku primenu, a sada se na njih gleda kao na najveću pretnju demokratiji, slobodi govora, te zapadnjačkom poretku. Pored toga što predstavlja omiljeni pojam nekih državnika, „lažna vest“ je proglašena i za reč godine kada je 2017. u pitanju, te je podigla tenzije između nacija, i dovela do niza promena koje se dešavaju u okviru društvenih mreža. I pored svega toga, stručnjaci ne mogu da se slože šta je tačno „lažna vest“, koliko veliki problem može da postane, te šta povodom toga može da se preduzme. Naime, vlade i moćni pojedinci koriste informacije kao oružje kroz čitavu istoriju, a kako bi uvećali podršku, te eliminisali konkurenciju. Tako je, na primer, još prvi rimski car, Oktavijan Avgust, koristio dezinformacije kako bi odneo pobedu nad Markom Antonijem, a i kasnije, kada je mladalačku sliku o sebi održavao u javnosti sve do pozne starosti. U XX veku su novi načini masovne komunikacije dodatno ojačali propagandu, te omogućili da njena moć ubeđivanja poraste, a naročito u vreme ratova i fašističkih režima. Ovakvu vrstu propagande su finansirale i kontrolisale vlade širom sveta, ali je zbog napadnosti ova postajala sve neprijatnija, te su ideološki razlozi koji su prvobitno bili iza nje sve više padali u senku ispiranja mozgova. Sa druge strane, što je više ljudi uključivano u masovnu komunikaciju, to je lakše bilo prozreti zadnje namere iza svakog oblika propagande, te lažnog informisanja.
U poslednje vreme se puno pisalo o onima koji kreiraju lažne vesti, te o grupama za proveravanje činjenica, koje su se udružile sa društvenim mrežama kako bi zaustavile ovaj problem. Kreirani su i mnogi kvizovi, te video-igre, a koji za cilj imaju da provere sposobnost pojedinca da razlikuje pogrešne od tačnih informacija. Tako se oko fenomena „lažnih vesti“ razvila čitava nova industrija, ali niko nije očekivao igru čiji je cilj da igrač postane mogul industrije „lažnih vesti“. Bad News, kako se igra zove, ima za cilj da igrače nauči o digitalnom dezinformisanju, a uz pomoć kreiranja lažnih vesti. Igra počinje malim Twitter nalogom, pa u početku igrač ima zadatak da poveća broj pratilaca, a tako što uz pomoć pogrešnih informacija hrani njihove strahove, bes, kao i da izbegava kritike onih koji proveravaju činjenice, te da skreće pažnju pratilaca uz pomoć različitih teorija zavere. Pobednik igre je onaj koji uspe da uništi kvalitet online izveštavanja, a u sopstvenu korist, a gube oni koji odu predaleko, te priča postane neuverljiva, ili oni koji ne reaguju dobro na komentare naratora igre, koji su često prilično neprijatni. Igra je nastala na temelju koji su postavili sadržaji poput The Westport Independent – gde igrač ima zadatak da kreira, te vodi slobodan medij u totalitarnom režimu, a razlika je u tome što u okviru igre Bad News nema nikakve ideologije, već se sve svodi na beskonačnu jurnjavu za klikovima.
Centralina poruka igre Bad News, koja artikuliše ono o čemu mnogi govore u poslednje vreme, je : „Ne veruj u ono što pročitaš samo zbog toga što sadržaj u tebi izaziva neku reakciju“, a koliko je moguće da se takva lekcija nauči uz pomoć samo jedne video igre, proceniće oni koji je budu igrali.
Izvor: Ubergizmo
