Online kupovina: štedi vreme, novac i nerve
Sistematsko obilaženje prodavnica, čak i posle napornog radnog dana, da bi se kupilo ono što nam treba, a još više ono što nam ne treba, jedni, sa solidnom dozom samozavaravanja, nazivaju “opuštajućim”, a drugi, realniji, nezaobilaznom gnjavažom, koja im troši vreme i živce, jer su te silne sate motanja po prodavnicama mogli da iskoriste na mnogo pametniji način. Što je najgore, sve je više onih koji upadaju u zavisnost, za koju u medicini postoji i dijagnoza.
Oniomanija, nastala od grčke reči onios, što znači “na prodaju” i reči “manija”, drugo je ime za kupoholičarstvo, stanje duha u kome je dan bez trošenja očajan, a kupovanje nagrada. Iako ovaj poremećaj, prema rečima istraživača sa Stanforda, provereno narušava porodične odnose i budžet, a nesrećnog potrošača gura u stanje uznemirenosti, samozavaravanje i dugove, jer je kompulzivno kupovanje izmaklo kontroli i postalo samo sebi svrha, uopšte nije jednostavno povući ručnu i izvući se iz začaranog kruga “trošim dakle postojim”, jer živimo u potrošačka vremena, u kojima nas trgovci mame sve novijim trikovima, poput onog da je kupovanje “zabava”.
Ako se pitate šta je alternativa, kako kupovati, a ne jurcati okolo kao muva bez glave, s kesama i kutijama, odgovor je jednostavan – pređite na online kupovinu, jer su benefiti veliki.
Prvo, nema više guranja u GSP prevozu, trošenja goriva i očajničkog traženja parkinga, posebno kada vas prodavac iz radnje na Voždovcu pošalje na Viline vode, jer nemaju na zalihama to što vam treba. Mene je tako trgovac u tržnom centru u naselju Braće Jerković poslao na Karaburmu, a samo sam htela da kupim roletne od bambusa, koje oni više nisu imali na zalihama. Potrošila sam tri sata, nosila nepraktičnu kutiju i platila dve vožnje taksijem, da ne pominjem da sam kući došla mrtva umorna. A mogla sam robu elegantno da poručim preko interneta, izaberem tačno šta hoću i platim kad mi stignu na kućni broj.
Vrlo često, kupovina iziskuje i porodične konsultacije, po sistemu, “dragi, da li da kupimo ovaj ili onaj usisivač”, ali “dragi” mrzi prodavnice i odlazak u iste, pa je dogovaranje šta da se kupi izvor svađe i frustracije. Sve se to da lako izbeći običnim pregledanjem robe u online prodavnici, dogovorom koji ne traži da se obučete za izlazak i krenete u poteru po radnjama.
Što je najlepše, kod kuće je mnogo jednostavnije hladne glave pročitati i proučiti deklaracije, opise proizvoda i razmisliti o odnosu cena-proizvod. Da ne pominjem da ne morate svoj novi LCD TV da uguravate u gradski autobus ili gepek i strepite da li ćete ga doneti kući neoštećenog.
Online kupovina vam omogućava i dve vrlo važne stvari. Možete od kupovine da odustanete pre nego što vam je kupljeni predmet stigao, ali možete i da ga vratite zato što vam se više ne sviđa, jer ste se s kupovinom zatrčali itd.
Zakon o potrošačima kaže da roba kupljena preko interneta može da se vrati, za razliku od robe kupljene u klasičnoj prodavnici, gde je to moguće samo u slučaju kvara ili ako ne odgovara opisu u deklaraciji. Da li ste pokušali nekad nešto da vratite što ste kupili u radnji? Ako jeste, onda znate kakvo je to vrzino kolo i koliko dana, a u drastičnim slučajevima i nedelja, morate da čekate, urgirate, telefonirate.
Danas u online prodavnicama možete da kupite sve, od igle do lokomotive. Na primer, na web sajtu TakoLakoShop, sve je razvrstano po kategorijama, a na vama je samo da pregledate, pogledate, pročitate i odlučite se. Ako vam nešto nije jasno, možete da zovete telefonom i ljubazni glas će vam sve dodatno objasniti, poslati e-mail, uzvratiti poziv.
Ja sam, na primer, preko sajta TakoLako htela da kupim spravu Gladijator, imala je odličnu cenu, poručila sam je, ali sam na kraju odustala, jer sam shvatila da će da mi više služi kao čiviluk, nego za vežbanje. U tom procesu od čvrste namere da kupim, preko kolebanja, do odustajanja, niko se na mene nije ljutio, naprotiv. Dobila sam podršku u svakoj svojoj odluci, detaljna objašnjenja i ponudu da izaberem nešto što više odgovara mojim potrebama. Da sam tako gnjavila nekog u prodavnici sportske opreme, verovatno bi me izbacio napolje.
Skoro sam čula argument da preko online šopa, ne treba kupovati obuću, jer to je nešto što mora da se proba. Slažem se. Ali ako je cena patika u online prodavnici 20 posto niža, šta da se radi? I za to ima rešenja. Probate patike u klasičnoj radnji, pa ih poručite preko interneta. Tako ste sigurni da je broj odgovarajući, a možete i da ih zamenite ili vratite, ako vam se ne sviđaju.
Online kupovina je civilizacijska tekovina modernog društva. Ne možemo da se zavučemo u pećinu i prestanemo da kupujemo, ali to možemo da činimo inteligentno i racionalno. Ako se još uvek niste upustili u tu avanturu, probajte, testirajte kako to izgleda.
Vesna Knežević-Ćosić
