Original: Novi život kancelarijskog papira i štampe
Od jeftinog resursa koji se troši masovno i mahom na isti način, papir evoluira u medijum koji ističe specifičnost, personalizaciju i kreativnost, što se postiže inovativnom upotrebom novih generacija štampača. Paradigma kompanijske štampe menja se iz korena!
Sedamdesetih godina prošlog veka nastala je vizija „kancelarije bez papira“. Ad hoc futuristi su pojavu personalnih kompjutera u firmama, a kasnije i globalno širenje Internet servisa, videli kao razlog za kraj „štampane ere“ i početak elektronske, u kojoj printeru i papiru nije bilo mesta. Koliko su samo bili daleko od ispravne prognoze! Ta „vizija“ je iznedrila udvostručenje upotrebe papira u poslovne svrhe, i to samo u periodu 1980-2000. Papir i nove tehnologije nisu postali suprotnosti. Naprotiv, zaposleni su ih doživeli kao komplementarne i počeli su da štampaju više nego ikada.
Za to su bile odgovorne i generacijske navike. Bebi-bumeri, ljudi rođeni posle Drugog svetskog rata, bili su čvrsto prikovani za papir kao medijum i nisu hteli da sadržaje čitaju sa ekrana. Njima je najlakše bilo da stisnu Print i odštampaju čitavu e-knjigu ili niz Web stranica.
Virus transformacije
Pandemija nije donela samo pokušaje da se papir zameni razmenom informacija u digitalnoj formi već i strateška razmišljanja na nivou industrije gde je danas mesto štampanju u kancelarijskom okruženju. Prema anketi sprovedenoj među američkim rukovodiocima kompanija, pandemija je uzrokovala pad štampe od oko jedne petine, ali se istovremeno ističu realne šanse da se intenzitet vrati na nivo pre pandemije već krajem 2022. godine.
Pitanje koje industrija postavlja, zapravo glasi: „Šta će se u bliskoj budućnosti štampati unutar kancelarije?“. Procesom digitalizacije javne uprave, prelaskom na elektronsku komunikaciju i fakturisanje između privrednih subjekata, kao i uvođenjem novih softverskih (ERP) rešenja namenjenih podršci poslovanju, tradicionalna upotreba jeftinog papira i crno-bele štampe mogla bi da doživi stagnaciju ili određeni pad. Međutim, papir istovremeno postaje svojevrsna ekskluziva i stvar prestiža.
Umesto faktura, tabela, uputstava, naloga i drugih dokumenata na najjeftinijem kopir-papiru, papir postaje medijum za kreiranje nesvakidašnjih predmeta: diploma, zahvalnica, pozivnica, čestitki, luksuznih kalendara, kataloga, brošura, personalizovanih publikacija…
Nove generacije štampača
Sami štampači se takođe dodatno unapređuju, pa mogu u malim serijama da obavljaju poslove za koje su ranije bile zadužene isključivo štamparske mašine. To istovremeno donosi pozitivne promene u prilog očuvanju životne sredine jer su preduzetnicima i kompanijama sada dostupni manji štampači na kojima sami mogu da izrađuju mini-serije, odnosno baš onoliko primeraka štampanog materijala koliko im je potrebno, umesto da budu prinuđeni na izradu velikih tiraža u štamparijama, kad su se često bacale značajne količine neiskorišćenog materijala.
Umesto faktura, tabela, uputstava i dokumenata na najjeftinijem kopir-papiru, papir postaje medijum za kreiranje nesvakidašnjih predmeta
Unapređenje štampača dovelo je i do bolje podrške kreativnosti i različitosti rezultata štampe, imajući u vidu da se ona ne obavlja više isključivo na jeftinom papiru, već se sve više koriste potpuno drugačiji mediji: deblji i reljefasti kartoni, razne vrste nalepnica, etiketa, vodootpornih materijala, tkanina…
U fokus se vraćaju kompanije koje imaju dugu tradiciju proizvodnje visokokvalitetnih štampača opšte i posebne namene – OKI, Konica-Minolta, Triumph-Adler i drugi.
Prelazak na nove biznis modele
Sve ukazuje na to da će se trend redukcije u obimu upotrebe običnog papira nastaviti, ali i da će čitava paradigma kancelarijske štampe biti izmenjena. Firme će postepeno prestati da poseduju štampač – preći će na model najma/pretplate i štampati samo ono i onoliko koliko im je zaista potrebno, a pojedinačni primerci ili štampa u malim serijama postaće pravilo.
Takva „renesansa štampe“ u kancelarijskom okruženju omogućiće da ona postane efikasnija, kreativnija, ekološki prihvatljivija i prilagođenija specifičnim potrebama svake organizacije ponaosob.
