Pametne mašine oblikuju doživljaj sveta

Veštačka inteligencija svakodnevno utiče na to kako doživljavamo svet – kroz reklame na društvenim mrežama i drugim web lokacijama, tehnologiju za prepoznavanje lica koja služi za otključavanje uređaja, te mape koje se koriste da bi se stiglo do cilja. Algoritmi sve češće donose odluke umesto nas, toliko diskretno da često toga nismo ni svesni.

Ti algoritmi su proizvod mašinskog učenja, segmenta veštačke inteligencije koji je treniran da prepozna odnos između određenih podataka i uticaja koji imaju na korisnike. U filmovima se odavno tvrdi da računari kontrolišu svet, a sada smo i u stvarnosti stigli do toga da uređaju samostalno donose odluke, te na osnovu toga utiču na naše živote.

Radi se o tome da mašine većinu zadataka mogu da obavljaju mnogo brže od čoveka, budući da ne pate od ograničenja koja opterećuju ljudska bića. Zbog toga im se sve češće prepuštaju i one odluke koje korisnik može i samostalno da donese, samo sporije, budući da informacijama ne pristupa na isti način kao uređaji koji su potpomognuti algoritmima mašinskog učenja. Važno je da se istakne da ovi algoritmi mogu da nauče kao da rešavaju različite tipove zadataka, što im donosi nezavisnost od ljudskih eksperata.

Mašinsko učenje ipak i samo ima ograničenja, najpre zbog toga što zavisi od količine i kvaliteta, te tačnosti podataka iz kojih uči o nekom problemu. To znači da nedovoljno podataka dovodi do loših odgovora, što opet utiče na život korisnika, posebno onih koji slepo veruju svemu što dobiju od svojih uređaja.

Google Translate je jedan od primera sistema mašinskog učenja, budući da konstantno uči od korisnika. Tu su i mnogi drugi, koji na različite načine utiču na doživljaj sveta, a situacija će se menjati i ubuduće, budući da korisnici sve više zavise od odgovora koje dobijaju od mašina.

Izvor: Ars Technica