Pametni gradovi – koliko smo spremni?

Na pitanje: „Šta je pametan grad?”, davaćemo manje ili više različite odgovore.

Pametan grad nekoga će asocirati na mogućnost identifikacije slobodnih parking-mesta, korišćenje aplikacije za merenje kvaliteta vazduha ili merenje potrošnje vode ili struje, do tzv. virtuelnih blizanaca, npr. digitalne kopije zgrade, naselja ili celog grada. I razumevanje svrhe pametnog grada varira. Nekim kulturama je bezbednost važnija od privatnosti, a neke ne bi privatnost stavile u drugi plan. Država upravlja podacima građana, a da li građani pristupaju podacima o radu uprave, samo su neka od pitanja na koja treba odgovoriti strategijom razvoja pametnih gradova. Razvijeni svetski gradovi takmiče se u tome koji je pametniji i ulažu ogromne resurse u dalja unapređenja. Na primer, Singapur je pet godina razvijao svoju virtuelnu kopiju i potrošio 73 miliona dolara. Koncept sadrži, između ostalog, autonomna vozila, urbano planiranje, čak i gejming zasnovan na realnom modelu s dinamičkim podacima.

Šta su osnovni preduslovi za koncept pametnog grada? Ukratko, dostupna fizička infrastruktura, na koju se postavljaju merni uređaji i senzori, pouzdana mrežna infrastruktura koja povezuje uređaje i prenosi generisane podatke, otvorene platforme za prikupljanje, razmenu i čuvanje podataka, sistemi za zaštitu bezbednosti i privatnosti podataka i aplikacije za njihovu obradu i novo korišćenje.

Postojeća fizička infrastruktura, kao što su stubovi ulične rasvete, stajališta javnog prevoza, bilbordi, parking-mesta, mogu biti svojina javnog ili privatnog sektora i često nisu transparentni i jednaki uslovi njenog korišćenja, za postavljanje aktivne infrastrukture. Na fizičku infrastrukturu postavljaju se raznovrsni merni uređaji, senzori ili bazne stanice, koji generišu raznovrsne podatke. Podatke generišu i mobilni telefoni, portali otvorenih podataka i aplikacije. Bez obzira na različitu vrstu i vlasništvo, potrebno je osigurati bezbednost i nesmetan rad ovih uređaja kako bismo se oslonili na podatke koje generišu. Ovi uređaji su međusobno povezani različitim bežičnim i fiksnim mrežama. Industrija elektronskih komunikacija je strogo regulisana i dobro razvijena i operatori su pokrili gradove pouzdanom i bezbednom mobilnom i fiksnom mrežom. Za bolje planiranje i povezivanje sa IoT potrebno je propisati i uspostaviti jedinstvenu i ažurnu bazu podataka o rasprostranjenosti mrežne infrastrukture.

Platforma za standardizaciju i orkestraciju prikupljenih podataka je sledeći nivo u arhitekturi pametnog grada. Ovakva platforma treba da bude skalabilna i da omogućava pristup svim zainteresovanim stranama pod jednakim uslovima, državnim sistemima, biznisima, startapima, naučnoj zajednici, građanima. Što se više podataka generiše na ovoj platformi i što je više učesnika koji te podatke koriste, to je platforma korisnija. Platforma je poput berze i što se više podataka „uloži”, veća vrednost se dobije njihovom obradom u korelaciji s drugim podacima. Poverenje učesnika u ovaj sistem i razumevanje dodate vrednosti za sve učesnike u ekosistemu omogućava efikasno i održivo upravljanje resursima.

Srbija će svojim strateškim okvirom za razvoj elektronske uprave predvideti razvoj koncepta pametnih gradova u naredne tri godine, polazeći od analize stanja, zakonskog okvira, otvaranja podataka i pilot-projekata. Da bismo postigli uspeh, važno je da javni, civilni i privatni sektor usaglase jasan akcioni plan, koji će obuhvatiti regulaciju, mapiranje i razvoj mikro i makro infrastrukture, standardizaciju podataka i protokola, primenu obaveznih standarda bezbednosti i privatnosti, otvaranje podataka javnog sektora i edukaciju građana, privrede i javnog sektora o efektima pametnog grada na kvalitet života, efikasnost poslovanja, transparentnost javne uprave i bolje javne usluge.

Kao nezavisni operator mobilne i fiksne mreže, CETIN javnoj upravi i različitim poslovnim sistemima pruža usluge infrasrtrukture, povezivanja i zaštite od DDoS napada, a spreman je da pruži i nivo više – integrisano upravljanje pametnim gradovima.

Korisna adresa: www.cetin.rs

Autor: Dragana Ilić, Corporate Affairs Director, CETIN