PC Press: Kako izabrati fotoaparat I

U časopisu PC Press sva­ki pri­kaz di­gi­tal­nog fo­to­apa­ra­ta u ru­bri­ci PC Pix pro­praćen je ta­be­lom te­hničkih ka­rak­te­ris­ti­ka, ko­ja vam na pre­gle­dan način opi­su­je tes­ti­ra­ni mo­del. Is­ku­sni­ji ko­ri­sni­ci na o­sno­vu ovih bro­je­va stiču ja­snu sli­ku o kva­li­te­ti­ma fo­to­apa­ra­ta i ta­ko bi­ra­ju mo­del ko­ji im od­go­va­ra, ali za mno­ge čita­oce to je ap­strak­tan skup broj­ki i slo­va. A stva­ri uop­šte ni­su toliko kom­pli­ko­va­ne…

Mo­žda ste pri­me­ti­li i da se skup pri­lo­že­nih pa­ra­me­ta­ra kod kom­pak­tnih i DSLR apa­ra­ta u nekim detaljima ra­zli­ku­je, što je po­sle­di­ca pre svega sagledanih ka­rak­te­ris­ti­ka ove dve te­hno­lo­gi­je – da je DSLR apa­rat sa­mo „ne­po­tre­bno glo­ma­zna na­pra­va“ (ka­ko ih la­ici čes­to per­ci­pi­ra­ju), ve­ro­va­tno bi ih ma­lo ko ku­po­vao. Jer – ko ne bi že­leo da ne­što što mu radi po­sao bu­de ma­nje i lak­še, je­dnos­tav­ni­je za upo­tre­bu? Pro­blem je u to­me što mi­ni­ja­tu­ri­za­ci­ja, ka­da je op­ti­ka u pi­ta­nju, i dalje po­dra­zu­me­va o­zbilj­ne kom­pro­mi­se. Ka­kve tačno, pos­taće vam ja­sni­je ka­da pročita­te ovaj tekst.

Re­zo­lu­ci­ja i pov­rši­na sen­zora

Počni­mo od naj­većeg sred­stva za mar­ke­tin­šku ma­ni­pu­la­ci­ju na da­na­šnjem trži­štu fo­to­apa­ra­ta, a to je kon­stan­tni rast re­zo­lu­ci­je, is­ka­zan u me­ga­pik­se­li­ma. Ovaj po­da­tak na­la­zi se na prvom mes­tu na­še ta­be­le ka­rak­te­ris­ti­ka, is­to kao što se obično na­la­zi u o­kvi­ru na­zi­va sa­mog mo­de­la u ka­ta­lo­zi­ma, čes­to is­pred ce­ne (ve­li­ka re­zo­lu­ci­ja prav­da ce­nu ko­ja mo­žda baš i ni­je nis­ka). Šta nam taj po­da­tak go­vo­ri? Da li će vam apa­rat sa vi­šom re­zo­lu­ci­jom sen­zo­ra omo­gućiti da na­pra­vi­te kva­li­te­tni­je fo­to­gra­fi­je?

Začudo, od­go­vor na ovo pi­ta­nje gla­si ne. Je­di­no što će vam većom re­zo­lu­ci­jom bi­ti za­ga­ran­to­va­no jes­te brže tro­še­nje pros­to­ra na me­mo­rij­skoj kar­ti­ci, a ka­sni­je i na dis­ku gde ar­hi­vi­ra­te fo­to­gra­fi­je. Po­većanje re­zo­lu­ci­je neće čak ni učini­ti da vi­še de­ta­lja bu­de vi­dlji­vo na sli­ci: bez po­većanja pov­rši­ne sen­zo­ra, veća re­zo­lu­ci­ja na­ru­ša­va ključne pa­ra­me­tre fo­to­gra­fi­je, kao što su di­na­mički ras­pon, zrno, ko­ličina šu­ma (mo­de­li ni­že re­zo­lu­ci­je da­ju zna­tno čis­ti­je snim­ke u uslovima vi­so­ke izabrane ose­tlji­vos­ti­)…

Sve o­zbilj­ne la­bo­ra­to­ri­je za tes­ti­ra­nje fo­to­apa­ra­ta dav­no su us­ta­no­vi­le pa­ra­me­tar re­al­na re­zo­lu­ci­ja, da­kle spo­so­bnost ra­zlučiva­nja de­ta­lja u sce­ni, me­re­na fo­to­gra­fi­sa­njem test uzor­ka sa ve­li­kim bro­jem tan­kih ho­ri­zon­tal­nih li­ni­ja. Is­kus­tvo po­ka­zu­je da ovaj po­da­tak go­to­vo po pra­vi­lu ne za­vi­si di­rek­tno od bro­ja fo­to­ose­tlji­vih ćeli­ja na sen­zo­ru (o­dno­sno re­zo­lu­ci­je), već od pov­rši­ne sen­zo­ra; što je sen­zor fizički veći, to ćete ima­ti veću re­al­nu re­zo­lu­ci­ju.

U­pra­vo tu le­ži je­dna od ključnih kva­li­ta­tiv­nih ra­zli­ka i­zmeđu kom­pak­tnih i DSLR apa­ra­ta – ra­zli­ke u ve­ličina­ma sen­zo­ra idu u pri­log DSLR te­hno­lo­gi­je. Sen­zo­ri ve­li­ke pov­rši­ne ne mo­gu se u­klo­pi­ti u di­men­zi­je i op­ti­ku kom­pak­tnih apa­ra­ta (ma­li po­ma­ci su mo­gući, ali ov­de je reč o re­du ve­ličina). Di­rek­tna po­sle­di­ca je su­pe­ri­or­nost za­pi­sa sli­ke na sen­zo­ri­ma DSLR apa­ra­ta, ko­ja po­se­bno do­la­zi do i­zra­ža­ja pri ra­du sa vi­so­kim ose­tlji­vos­ti­ma, nu­deći ni­vo de­ta­lja i od­sus­tvo šu­ma ko­ji su (čak i uz naj­so­fis­ti­ci­ra­ni­je me­ha­ni­zme so­ftver­ske o­bra­de za­pi­sa) ne­dos­ti­žni za kom­pak­te. Ta­ko će vam DSLR apa­rat re­zo­lu­ci­je 6 Mp da­ti vi­ši ni­vo de­ta­lja od ul­trakom­pak­tnog apa­ra­ta re­zo­lu­ci­je 12 Mp. Is­to ta­ko će i pro­fe­si­onal­ni DSLR apa­rat re­zo­lu­ci­je 12 Mp sa full frame sen­zo­rom (ve­ličine pu­nog Leica fil­mskog for­ma­ta) da­ti vi­šu re­al­nu re­zo­lu­ci­ju (o­dno­sno ko­ličinu de­ta­lja) od po­lu­pro­fe­si­onal­nog DSLR apa­ra­ta re­zo­lu­ci­je 12 Mp sa APS‑C for­ma­tom sen­zo­ra (po­lo­vi­na ve­ličine Leica for­ma­ta).

To nas do­vo­di do sle­deća dva pa­ra­me­tra u na­šim ta­be­la­ma, ko­ji su u stva­ri ključni da bis­te mo­gli da pro­ce­ni­te ko­li­ko za­is­ta vre­di de­kla­ri­sa­na re­zo­lu­ci­ja apa­ra­ta: ve­ličina sen­zo­ra i gus­ti­na tačaka sen­zo­ra. Dok je kod DSLR mo­de­la ve­ličina sen­zo­ra obično de­kla­ri­sa­na u mi­li­me­tri­ma (ši­ri­na×vi­si­na), kod kom­pak­tnih apa­ra­ta je uobičaje­no da ona bu­de da­ta kao di­ja­go­na­la u inčima, u o­bli­ku ra­zlom­ka (1/x.xx) – što je ci­fra u ime­ni­ocu ra­zlom­ka ma­nja, to je sen­zor veći. Po­ređenje apa­ra­ta ra­zličitih re­zo­lu­ci­ja i di­men­zi­ja sen­zo­ra čes­to za­hte­va u pre­računa­va­nje, pa smo u skup po­da­ta­ka uv­rsti­li i re­zul­tat ove kal­ku­la­ci­je, gus­ti­nu tačaka na sen­zo­ru i­zra­že­nu bro­jem me­ga­pik­se­la po kva­dra­tnom cen­ti­me­tru pov­rši­ne – što manje vi­še to bo­lje.

Po­ređenje tog pa­ra­me­tra pred­stav­lja di­rek­tan način da uočite ra­zli­ku u gus­ti­ni za­pi­sa i­zmeđu kom­pak­tnih i DSLR mo­de­la – čak i le­ti­mični po­gled na ta­be­le ot­kriće vam da je taj o­dnos u pro­se­ku 1:10 (pro­sečan kom­pakt da­nas ima gus­ti­nu od 35 Mp/cm2, dok DSLR ima oko 3 Mp/cm2). Da­kle, u pi­ta­nju su dva ra­zno­ro­dna sve­ta, sa ma­lo do­dir­nih tačaka. Ci­fra je za­to važn(ij)a kod po­ređenja mo­de­la u is­toj kla­si, ka­ko bis­te zna­li ko­ji od njih nu­di bo­lje har­dver­ske u­slo­ve za vi­ši kva­li­tet sni­ma­ka. Pri­me­tićete, na pri­mer, da kom­pak­tni mo­de­li ko­ji pre­ten­du­ju na vi­ši ni­vo kva­li­te­ta sni­ma­ka u­glav­nom nu­de gus­ti­nu za­pi­sa od oko 25 Mp/cm2 pa, ni­ma­lo slučaj­no, bo­lje pro­la­ze na tes­to­vi­ma kva­li­te­ta.

Fujifilm je po ovom pi­ta­nju du­go pre­dnjačio, upor­no od­bi­ja­jući da se pri­ključi „me­ga­pik­sel­noj trci“ za­rad očuva­nja kva­li­te­ta, što je za po­sle­di­cu ima­lo su­pe­ri­or­ne per­for­man­se nji­ho­vih mo­de­la pri vi­šim ose­tlji­vos­ti­ma. Ni­šta ne­obično, ako u­zme­mo u ob­zir da su S6500 fd i F20 nu­di­li gus­ti­nu od čak 14 Mp/cm2, što je otprilike na po­la pu­ta i­zmeđu kom­pak­tnih i DSLR stan­dar­da (i dan-da­nas nji­ho­vi naj­jači kom­pak­ti, kao što je S100 fs, nu­de 19 Mp/cm2). Na­rav­no, kva­li­tet pro­ce­si­ra­nja sni­ma­ka so­ftve­ra u apa­ra­tu ni­je bez značaja, ali so­ftver ima lak­ši po­sao ako su tu bo­lje har­dver­ske pret­pos­tav­ke za do­bar re­zul­tat u vi­du – ma­nje gus­ti­ne za­pi­sa.

Pa­ra­me­tri o­bjek­tiva

Ras­pon ose­tlji­vos­ti je još je­dan pa­ra­me­tar ko­jim pro­i­zvođači ra­do ma­ni­pu­li­šu u mar­ke­tin­ške svrhe, ma­da re­zul­ta­ti de­kla­ri­sa­nih vre­dnos­ti čes­to ne is­pu­njava­ju očeki­va­nja no­vo­pečenih vla­sni­ka. Ja­sno je da mo­gućnost sni­ma­nja pri vi­šim ose­tlji­vos­ti­ma sen­zo­ra nu­di bo­lje pret­pos­tav­ke za sni­ma­nje pri sla­bom sve­tlu bez bli­ca, da­kle uz očuva­nje ko­lo­ri­ta i a­tmos­fe­re. Što ste ose­tlji­vost pos­ta­vi­li na veću vre­dnost, to vam je do­volj­na kraća ek­spo­zi­ci­ja, a sa­mim tim se i sma­nju­je ri­zik od za­mućenja pri fo­to­gra­fi­sa­nju iz ru­ke (bez sta­ti­va). Ali, po­većanje ose­tlji­vos­ti ima i ne­pri­ja­tnu pro­pra­tnu po­ja­vu u vi­du po­većanje zrna i šu­ma, što mo­že učini­ti da i­zgu­bi­te de­ta­lje na snim­ku. Da­kle, ono što pri­li­kom fo­to­gra­fi­sa­nja po­ku­ša­va­mo da ura­di­mo jes­te da pro­nađemo zla­tnu sre­di­nu, tru­deći se da ne pri­be­ga­va­mo vi­šoj ose­tlji­vos­ti ne­go što je za sce­nu ko­ju fo­to­gra­fi­še­mo ne­op­ho­dno.

Ka­da ra­zmi­šlja­mo o efek­tiv­noj upo­tre­blji­vos­ti vi­ših ose­tlji­vos­ti, de­kla­ri­sa­ne vre­dnos­ti nu­žno mo­ra­mo da upo­re­di­mo sa gus­ti­nom za­pi­sa na sen­zo­ru, po­što je ona ključna za do­bi­ja­nje do­brih re­zul­ta­ta u vi­šem de­lu ras­po­na. Ka­da vi­di­mo apa­rat sa gus­ti­nom 35 Mp/cm2 i de­kla­ri­sa­nom mak­si­mal­nom ose­tlji­vošću 6400 ASA, ima­mo ra­zlo­ga da bu­de­mo sum­njičavi pre­ma to­me da li će bi­lo šta i­znad 1600 (pa čak i i­znad 800) ASA bi­ti re­al­no upo­tre­blji­vo. Pro­i­zvođači čes­to pri­be­ga­va­ju je­dnos­tav­nom tri­ku – pri ko­rišćenju par naj­vi­ših ose­tlji­vos­ti re­zo­lu­ci­ja sni­ma­ka se oba­ra na po­lo­vi­nu ili trećinu mak­si­mal­ne de­kla­ri­sa­ne re­zo­lu­ci­je sen­zo­ra. Ti­me se zna­tno sma­nju­je gus­ti­na za­pi­sa i stva­ra­ju pret­pos­tav­ke za očuva­nje šu­ma u pri­hva­tlji­vim o­kvi­ri­ma. Ka­da je de­kla­ri­sa­nje ose­tlji­vos­ti na kom­pak­ti­ma u pi­ta­nju, ima­te sve ra­zlo­ge da bu­de­te skep­tični, uzi­ma­jući u ob­zir os­ta­le pa­ra­me­tre ko­ji mo­gu po­moći da ta obećanja ne bu­du sa­mo mrtvo slo­vo na na­le­pni­ci.

Sve­tlo­sna moć o­bjek­ti­va, po­da­tak ko­ji vi­di­te u ta­be­la­ma i­zra­žen mak­si­mal­nim o­tvo­rom blen­de na naj­ši­rem i na­ju­žem de­lu ras­po­na zu­ma (Fx,xx‑Fy,yy), pu­no go­vo­ri o kva­li­te­tu u­građene op­ti­ke, o­dno­sno nje­noj spo­so­bnos­ti da pro­pus­ti do­volj­nu ko­ličinu sve­tla do sen­zo­ra i sa­mim tim omo­gući rad sa kraćim ek­spo­zi­ci­ja­ma u lo­šim sve­tlo­snim u­slo­vi­ma. Što je broj­ka ni­ža, to je sve­tlo­sna moć veća.
Kom­pa­kni fo­to­apa­ra­ti u po­sle­dnje vre­me ima­ju op­ti­ku ko­ja u pro­se­ku po­se­du­je sla­bi­ju sve­tlo­snu moć ne­go što je to bio slučaj u sa­mim počeci­ma di­gi­tal­ne fo­to ere, što pre sve­ga tre­ba pri­pi­sa­ti tren­du po­većanja ras­po­na zu­ma i mi­ni­ja­tu­ri­za­ci­ji sa­me op­ti­ke – sve je te­že pos­tići vi­so­ku sve­tlo­snu moć. Ta­ko da­nas u kom­pak­tnoj kla­si sva­ki apa­rat ko­ji na do­njem ras­po­nu zu­ma ima o­tvor blen­de bo­lji od F3,0, a na gor­njem bo­lji od F5,0, mo­že­mo sma­tra­ti apa­ra­tom sa pris­toj­nom op­ti­kom.

Ne­ka­da (kod vrhun­skih mo­de­la te kla­se) ras­pros­tra­njen mak­si­mal­ni o­tvor blen­de od F2,0 da­nas ka­rak­te­ri­še sa­mo je­dan no­vi mo­del – sjaj­ni Panasonic LX3, ali i kod nje­ga po ce­nu pri­lično skrom­nog ras­po­na zu­ma od 2,5x. U DSLR sve­tu, zum o­bjek­ti­vi najčešće kreću od F3,5 na­vi­še, a sa­mo najbolji mo­de­li fik­sne ži­žne da­lji­ne od 50 mm ima­ju sve­tlo­snu moć bo­lju od F2,0 (obično F1,8 ili F1,4, nekada su se mogli naći i objektivi sa blendom F1,2).

U sle­dećem broju nastavićemo priču o parametrima optike, otkrivajući vam suštinu optičke stabilizacije, nakon čega ćemo objasniti šta je širina ugla odnosno žižna daljina. Treba da procenite koji je raspon zuma adekvatan vašim potrebama, a onda ćemo se osvrnuti i na mo­gućnos­ti koje vam savremeni aparati nude pri sni­ma­nju vi­dea.

PC Press

Pročitajte naredne nastavke serijala:
PC Press – Kako izabrati fotoaparat II
PC Press – Kako izabrati fotoaparat III