Poljupci na daljinu i pilula za sreću
Poljupci na daljinu? Nemoguće! Iako smo nekada zamišljali da bi ovako nešto moglo da postoji, imajući u vidu u kakvom se smeru kreće tehnologija, nekako je to uvek delovalo bizarno. Hoćemo li postati robovi modernih izuma?
Jedan kineski startup izumeo je „mašinu za poljupce na daljinu“, koja ima senzore pokreta u silikonskim usnama koje se pomeraju reprodukujući primljene poljupce. Ove „daljinske usne“ proizvode i zvukove, a čak se i lagano zagrevaju kada se poljube. Proizvod se zove čisto simbolično „MUA“ kao i sam zvuk poljupca na kineskom. Korisnici mogu preuzeti podatke o poljupcima koje su drugi korisnici poslali putem prateće aplikacije.
Recenzije su svakakve, ali jedna od najzanimljivijih je da sva ta skalamerija ne prenosi osećaj poljupca. Ko bi rekao…
Pronalazak je inspirisan, pogađate, COVID-19 lockdown-om. Doduše, Kinezi su ovaj lockdown stvarno dobro iskusili, kod njih je bila zabrana kretanja mesecima. Pronalazač je, inspirisan svojom situacijom i nemogućnošću da vidi devojku, osmislio usne koje će da je poljube umesto njega. Nekako je i bizarno i slatko u isto vreme. Cena uređaja je skromnih 38 dolara, a ako vam je ovo smešno, znajte da je firma prodala oko 3.000 mašina i da ima još oko 20.000 narudžbina. Ili barem tako kažu.
Hrabri novi svet
U celoj ovoj priči najčudnije izgleda proizvod koji podseća na držač za mobilni s napućenim silinkonskim usnama koje vire s prednje strane. Da bi se koristio, dovoljno je preuzeti aplikaciju i upariti mašine za ljubljenje. Usne su dostupne u nekoliko boja, a kako kažu iz kompanije, najviše pritužbi je proizvod dobio jer nema jezik! Recenzije su svakakve, ali jedna od najzanimljivijih je da sva ta skalamerija ne prenosi osećaj poljupca. Ko bi rekao.
Možda nećemo uzeti „pilulu za sreću“, ali na neki način tehnologija i zabave koju nam tehnologija pruža predstavljaju pilulu sreće
Ovo nije prvi uređaj za ljubljenje na daljinu, jer su istraživači sa Tokijskog univerziteta za elektro-komunikacije 2011. godine izumeli „mašinu za prenos poljubaca“, a jedan malezijski institut napravio je 2016. godine sličan gadžet pod nazivom „Kisindžer“.
Priča me je malo podsetila na Netflix-ovu seriju Brave New World o idiličnoj utopiji gde nema privatnosti, novca i monogamije, pošto sve (i svi) pripada svima. Uslovljeni od rođenja, rođeni u ovom svetu smeštaju se unapred u određene životne uloge u skladu sa očekivanjima za njihovu bio-inženjersku kastu. Kako članovi viših slojeva društva i oni na marginama počinju da preispituju takozvana besprekorna pravila svoje stvarnosti, savršenstvo se okreće naopačke. Iako je ovo SF serija, nekako mi taj moment uzimanja pilule kako biste se osećali srećno zvuči blisko današnjem svetu. Iako nije u direktnoj korelaciji s ovim uređajem za ljubljenje, nekako sama ta spoznaja da tako nešto bizarno može postati naša stvarnost me malo plaši.
Tehnologija sreće
Možda nećemo uzeti „pilulu za sreću“, ali na neki način tehnologija i zabave koju nam tehnologija pruža predstavljaju pilulu sreće. Možda danas spavate u odvojenoj prostoriji od supruga/e jer on(a) hrče, a sutra ćete se ljubiti na daljinu čisto da ne morate da ustajete sa kauča. Ne bih da stvaram paniku, ali sve mi više fali ono doba kada je glavna zabava bila poslati SMS. Ili me možda samo stižu godine.
