Računar sa čulom mirisa
Oštar njuh je moćna sposobnost koju dele mnogi organizmi.
Istraživači stvaraju biohibridni senzor mirisa
Međutim, pokazalo se teškim da se umnoži veštačkim putem. Istraživači su kombinovali biološke i inženjerske elemente kako bi stvorili ono što je poznato kao biohibridna komponenta. Njihov senzor isparljivih organskih jedinjenja može efikasno otkriti mirise u gasovitom obliku. Nadaju se da će usavršiti koncept za upotrebu u medicinskoj dijagnozi i otkrivanju opasnih materijala. Elektronski uređaji kao što su kamere, mikrofoni i senzori pritiska omogućavaju mašinama da optički, akustički i fizički osete i kvantifikuju svoje okruženje. Međutim, naše čulo mirisa se pokazalo vrlo teškim za veštačko umnožavanje, iako je jedno od najstarijih čula prirode.
Evolucija je poboljšavala ovaj osećaj milionima godina i istraživači naporno rade kako bi je sustigli. Mirisi, hemijski potpisi u vazduhu, mogu nositi korisne informacije o okruženju ili uzorcima koji se istražuju. Međutim, ove informacije nisu dobro iskorišćene zbog nedostatka senzora sa dovoljnom osetljivošću i selektivnošćuu. Tim naučnika sa Univerziteta u Tokiju, kombinovao je postojeće biološke senzore sa veštačkim sistemima kako bi stvorili visoko osetljive senzore isparljivih organskih jedinjenja (volatile organic compound – VOC).
Profesor Takeuchi i njegov tim su u osnovi ugradili set mirisnih receptora insekata u uređaj koji hrani receptore određenim mirisima I čita kako receptori reaguju na te mirise. Analiza električnih signala iz mirisnih receptora ukazuje koji su molekuli pokretali signale. Ova metoda daje veliku osetljivost i moguća je zahvaljujući načinu na koji su receptori fizički vezani u lipidnim dvoslojevima. Receptori reaguju na molekule u kapljici tečnosti, pa je jedan od glavnih izazova bio napraviti uređaj za transplantaciju molekula iz vazduha u te kapljice. Ovim sistemom istraživači su u dahu ispitanika uspeli da otkriju tragove hemikalije oktenol, takođe zvane alkohol od pečuraka, za koju je poznato da privlači komarce. Dalja usavršavanja mogu pomoći u tome da ne merimo samo opasne materijale i opasnosti po životnu sredinu, već možda čak i ranu fazu bolesti koja bi bila detektovana u dahu i telesnom mirisu pacijenta.
Izvor: Scitechdaily