Review: NVMe za korisnike sa skromnijim budžetom
SSD je pristupačan svima i predstavlja logičan izbor za sistemski disk – ko ne bi želeo brzinu prenosa od 1 GB u sekundi. Uz Kingston A1000, NVMe postaje pristupačan i korisniku skromnijeg budžeta.
Kingston A1000 spušta NVMe interfejs u “široke narodne mase”, zahvaljujući sjajnom izboru komponenti. Reč je o pristupačnom modelu koji stiže u pakovanju poput nekakve RAM memorije – “fensi” dodaci mu nisu realno ni potrebni. Budući da se radi o M.2 formatu, nema mnogo priče oko izgleda, jer je u pitanju klasična štampana pločica s nalemljenim čipovima. Ukoliko poželite da ga montirate u PCIe slot, moraćete da nabavite i odgovarajuće mini-kućište, mada verujemo da će Kingston ponuditi i gotov paket u nekom momentu.
Kingston A1000 kao okosnicu koristi Phison E8 kontroler. Radi se o odličnom PS5008-E8 čipu sa četiri jezgra i četiri kanala. On je uparen sa četiri Toshiba 256Gb BICs 3D TLC NAND čipa s kapacitetom od po 64 GB. Reč je o 3D NAND-u u TLC varijanti, tako da je potreban keš kako bi se maksimizovale performanse, za šta je zadužena Micron DDR3L memorija. Na našem testu bio je SSD kapaciteta 240 GB deklarisan na najslabije sekvencijalne performanse od 1500 MB/s za čitanje i 800 MB/s za upis podataka. Kod ovakvih modela važi pravilo: što je veći kapacitet, bolje su performanse, ali razlike nisu velike, što je sjajna vest za one koji žele verziju s manjim kapacitetom poput naše. Konkretnije, varijanta koja raspolaže kapacitetom od 960 GB, ima svega 200 MB/s veći teoretski sekvencijalni upis podataka, dok je brzina čitanja ista. U praksi, razlike bi možda mogle biti malo veće, ali ne u meri gde biste bili motivisani da samo radi brzine, odaberete skuplji i veći model.
U našem slučaju, performanse su bile za svaku pohvalu i veoma blizu deklarisanim. Zahvaljujući dobrom NAND-u i odličnom Phison kontroleru, SSD bez ikakve muke postiže obećane brzine. Za one koji planiraju kopiranje velikih količina podataka na SSD, trebalo bi reći da nakon upisanih 48 GB brzina upisa pada s prosečnih 650 MB/s na nekih 200 MB/s, što je i očekivano kod pripadnika value serije. To se neće praktično nikada desiti, osim ukoliko SSD ne koristite kao storage jedinicu i kopirate jedinstvene velike datoteke.
Dakle, to je najgori mogući scenario, a i daleko je bolje nego kod nekadašnjih pristupačnih SSD-ova gde su padovi bili drastičniji već nakon 5 do 15 GB. To vreme je prošlo, tako da sada entry-level SSD zaista može da se pohvali fantastičnim performansama. Pritom, i kvalitet NAND-a je poboljšan, pa sada imamo garanciju od pet godina na uređaj, što jasno daje do znanja da je Kingston A1000 pravljen da traje.
Pored visokih performansi koje Kingston A1000 nudi i dugotrajne garancije, postoji mnogo važniji aspekt u kome je proizvođač napravio bitan pomak – cena. Za manje od 80 evra dobijate SSD koji nudi kapacitet od 240 GB i performanse koje su nekada bile rezervisane za daleko skuplje modele, što govori u prilog tome da Kingston uporno pomera granice i standarde na koje smo navikli, a mi, kao krajnji korisnici, samo smo na dobitku.
