RNIDS: Kompanijski nastup kroz digitalne kanale i Internet kao osnova poslovanja
Suštinske promene u opštoj filozofiji poslovanja koje je u poslednje tri godine nametnula pandemija konačno su, nakon više od decenije uzaludnog iščekivanja, probile naizgled neuništiv balon domaćeg otpora prelasku na elektronsko poslovanje.
Prema poslednjim podacima iz kvartalnog Biltena Narodne banke Srbije, u 2022, broj kupovina na Internetu karticama i elektronskim novcem u dinarima uvećan je za više od jedne trećine u odnosu na godinu koja joj je prethodila.
U naglom rastu online biznisa u 2022. prednjače preduzetnici
Koliko je zamajac ka prelasku na digitalne kanale poslovanja snažan i u kojoj meri obuhvata apsolutno sve nivoe i forme biznisa, još bolje opisuje podatak da je broj transakcija karticama i elektronskim novcem u dinarima povećan trostruko u poslednje nepune tri godine – sa oko sedam miliona u 2020. na više od 21 miliona krajem 2022. Tom prilikom, na kupovinu robe i usluga preko Interneta potrošeno je 56,8 milijardi dinara, što predstavlja nominalni rast od preko 50 odsto.
Daljom analizom raspoloživih informacija uviđa se da su trend digitalizacije u domenu prodaje i praksa korišćenja Interneta kao osnove poslovanja posebno intenzivirani kod preduzetnika i malih preduzeća, i to je podatak koji nas raduje jer ukazuje na pad jedne od najvećih zabluda u domaćoj javnosti – da su digitalni kanali „rezervisani” isključivo za velike kompanije. Istina je, pokazuje se sada, potpuno suprotna – Internet postaje ključni alat i polje obavljanja poslovne delatnosti svih poslovnih subjekata, uključujući i mikrobiznise.
Digitalni kanali – poluge poslovanja
Digitalni kanali se u poslovanju najčešće definišu kao različita elektronska komunikaciona sredstva namenjena promociji, marketiranju i prodaji roba i usluga. Za sve njih, zajednički imenitelj je korišćenje Interneta kao platforme za razmenu svih informacija bitnih za plasman robe i usluga.
Kako vrsta, tako i konkretnih digitalnih kanala ima mnogo: razne društvene mreže, diskusione grupe, elektronska pošta i mejling liste itd. Od jednog, međutim, počinje sve, a to je Web sajt u sopstvenom vlasništvu.
Neprestani pad troškova vezanih za kreiranje, korišćenje i održavanje sajta, kao i tehnološka nekomplikovanost sprovođenja tih aktivnosti, doveli su do toga da je posedovanje vlastitog sajta dostupno i priuštivo praktično svakom nosiocu biznisa, uključujući i individualne preduzetnike i mikropreduzeća.
Domaći sajt – korak ka sigurnijoj kupovini
Kupovina sa domaćeg, .rs sajta garantuje određen stepen sigurnosti za kupca: da je u pitanju legalan privredni subjekat registrovan u Agenciji za privredne registre, s računom u domaćoj poslovnoj banci i neko ko u svakom pogledu podleže svim zakonskim propisima Republike Srbije.
Paralelno s tim, opšta i masovna preorijentacija svih slojeva kupaca na online kupovinu uzrokovala je nužnost digitalnog prisustva za svakoga ko želi da ima uspeha u prodaji bilo koje robe ili usluge.
Napomenimo i to da je dilema koja se godinama provlači u praksi domaćih privrednika – prodaja preko svog sajta ili putem društvenih mreža – pogrešna u samoj svojoj postavci.
Iako društvene mreže imaju ogroman značaj za čitavo poslovanje, pre svega kao skup aktivnosti usmerenih ka podršci prodaji, sama prodaja se kod kredibilnih prodavaca uvek odvija na njihovom sajtu (Web shop-u) i eventualno dodatno na proverenim multibrend Web prodavnicama, koje su takođe specijalizovani Web sajtovi.
Upravo zato svaki ozbiljan digitalni nastup počinje na sajtu kompanije.
Poverenjem do pridobijanja kupaca
U veoma angažovanoj Agenciji za zaštitu potrošača navode sledeće: „Kada kupujete od fantomskih naloga na društvenim mrežama, bez provere da je prodavac pravno lice, registrovano u APR-u i sa aktivnim računom u nekoj banci, dovodite sebe u rizik da dobijete robu lošijeg kvaliteta ili je ne dobijete uopšte, a pravo na povraćaj i odštetu nećete ostvariti, jer ne postoji imenovano lice koje je odgovorno i koje može nadoknaditi štetu”.
Takvih „fantoma” je na domaćem nebu društvenih mreža bezbroj i oni nude sve – od igle do lokomotive: švercovane alate, (kineske) ručne radove, turističke aranžmane sumnjive realizacije, polovna vozila, duvan bez plaćene akcize, razne turšije, ajvare, domaća alkoholna i bezalkoholna pića bez porekla, mesne prerađevine „iz šupe”, kuvana jela za koja se ne zna ni od čega ni kada su napravljena…
Zbog sopstvenih i tuđih negativnih iskustava u vezi sa online kupovinom, mahom putem društvenih mreža, kupci danas sve češće traže potvrdu da je prodavac legalan poslovni subjekt i da je njegova poslovna praksa legitimna. Najčešći način na koji to čine jeste poseta matičnom sajtu firme (preduzetnika, brenda, udruženja, registrovanog poljoprivrednog gazdinstva).
Samo postojanje sajta, njegov nivo kvaliteta, ažurnost i relevantnost informacija na njemu su osnovni elementi poverenja koje posetioci (koji konverzijom postaju kupci) postepeno grade prema ponuđaču, a bez kojeg se prodaja ne može obavljati sa uspehom.
Digitalno prisustvo započinje sajtom, njegovim nazivom i domenom na kojem se nalazi
Izgradnja reputacije bilo kog biznisa (brendiranje) kontinuiran je proces koji u sferi digitalnog poslovanja započinje izborom optimalnog naziva domena na kojem će se sajt nalaziti.
Uz svojstva koja bi naziv domena trebalo da poseduje, poput efektnosti, lakoće za izgovor i brzog pamćenja, on mora da sadrži odrednicu koja direktno ukazuje ili asocira na ono čime se bavite.
Domenska ekstenzija je deo naziva domena koji ukazuje na njegovo i poreklo onoga ko stoji iza njega. Zato je registracija unutar nacionalnog internet domena (.RS i .СРБ) elementarni deo digitalne marketinške strategije za svaki biznis koji je lociran u Srbiji i kome je ciljna publika unutar Srbije.
Valja napomenuti da su sredstva koja će se alocirati za potrebe registracije domena zanemarljiva čak i u veoma skromnom budžetu za marketing.
Strategija nastupa na Internetu nije bauk
Često suprotno onome što propagiraju razni (samoproklamovani) stručnjaci iz sfere digitalnog marketinga, strategija nastupa na Internetu nije nikakav poseban bauk i podrazumeva korišćenje elementarne poslovne logike i određenih znanja koja su široko dostupna online, čak i na našem jeziku.
Pre svega, Internet poslovanje je i dalje – poslovanje i kvaliteti koji ga čine uspešnim u „fizičkom” svetu na snazi su i u digitalnom: primamljiva ponuda, poštenje, dobra komunikacija.
Sa svoje strane, digitalno biznis okruženje je izuzetno dinamično. Činjenica da u današnje vreme svako može da najširoj publici predstavi svoju ponudu je mač sa dve oštrice – hiperkonkurentnost je svakako veliki izazov, ali olakšana mogućnost pristupa ukupnom domaćem ili čak svetskom tržištu u isto vreme daje šansu kvalitetnim projektima da se izdignu iz mase i relativno brzo monetizuju svoj trud.
