Robotima neophodne ljudske osobine da bi opstali

Sve je manje onih koji kada se spomenu roboti zamišljaju mehaničke horde koje stižu da porobe svet, već su to sve češće vizije o svakodnevnim uređajima, te mehaničkim pomagačima koji polako postaju uobičajena pojava. Nakon decenija mlakih naučno-fantastičnih obećanja, roboti svih veličina i oblika polako ulaze u svakodnevne tokove.

Jedan od poslednjih na robotskoj sceni je i Vector kompanije Anki, a opisuju ga kao “malog robota sa velikim opcijama”. Tako se ovaj robot ne kontroliše preko pametnog telefona, kao što je to slučaj sa njegovim rođacima, pa je potpuno autonoman i sadrži senzore koji mu omogućavaju da prikuplja iskustva iz okruženja. Mali robot ima mogućnost da se donekle razvija samostalno, što je i jedan od ciljeva kompanije, budući da njeni stručnjaci najviše ulažu u „ličnosti“ robota, a koje se razvijaju na osnovu iskustava, te interakcije sa okolinom.

Tako je osnovna aktivnost Vector robota da se kreće, te istražuje okolinu, i da uz pomoć senzora kreira mapu okruženja. U slučaju da naiđe na nepoznati objekat, Vector mu prilazi da bi pokušao da ga pomeri, te ispita njegove osobine. Pored toga vodi računa i o zvucima, a ima i mogućnost prepoznavanja lica. Njegova autonomija ide toliko daleko da mu nije potrebna pomoć ni kada je punjenje u pitanju, budući da je sposoban da samostalno pronađe punjač.

Tako se kao osnovna funkcija ovog malog robota prepoznaje to da je zabavan, ali iz kompanije ističu da ga ne prodaju kao „ljubimca,“ već kao kućnog robota koji ima sposobnost da uči, što će, kada bude pitan, potvrditi i – sam Vector.

Izvor: Mashable